Prvi sastanak Surkova i Volkera održan je 21. avgusta u Minsku, a tema je kao i danas u Beogradu bio Minski sporazum, dokument potpisan u prestonici Belorusije 2015. godine.
Danas je drugi put da se sastaju Volker i Surkov, a sastanak je zanimljiv ne samo zbog činjenice da se održava u Beogradu, već i zbog stavova i učešća dvojice pregovarača u došadašnjim zbivanjima u Ukrajini.
Surkov se smatra direktnim kreatorom krize i čovekom koji stoji iza ruske aneksije Krima, dok se Volker, kao ambasador NATO, javno zalagao da Amerika dodatno naoruža Ukrajinu da bi neutralisala rusku pretnju.
Volker je do sada odbijao da se sastane sa Surkovom u Rusiji, a Surkovu je zabranjen ulazak u Evropsku uniju, u okviru sankcija koje su nametnute kao odgovor na rusku agresiju protiv Ukrajine.
Volker je bivši američki ambasador u NATO, a od jula ove godine zauzima funkciju specijalnog izaslanika SAD za okončanje sukoba u istočnoj Ukrajini.
Na funkciju je došao na predlog akuelnog državnog sekretara Reksa Tilesona, a već nekoliko dana po imenovanju zaputio se u Kramatorsk gde je sukob nazvao "vrelim ratom" i naglasio da "rusku agresiju" treba kriviti za nasilje na istoku Ukrajine.
- Videli smo šta se dogodilo, shvatamo kako je sukob počeo, jasno nam je kako se danas tim sukobom upravlja, i zato je važno da SAD postanu angažovanije - rekao je Volker u julu, da bi mesec dana kasnije jasno naglasio da "Vašington nikad neće priznati ulazak Krima u sastav Rusije".
Nedavno je za predlog ruske strane da se uvedu mirovne snage UN u Donbas rekao da to može još više "podeliti Ukrajinu", dodavši da samu ideju smatra interesantnom, što je izazvalo negodovanje sa ruske strane, uz oštru reakciju senatora Alekseja Puškova koji je upozorio Volkkera da njegova misija u Ukrajini može da se završi neslavno.
Volker je i ranije otvoreno kritikovao Moskvu, a tokom svog mandata u NATO snažno se zalagao da Amerika pošalje Ukrajini smrtonosno oružje kako bi se "odagnala ruska agresija na istoku".
Iako je nedavno izjavio da Ukrajina sama treba da odluči o ulasku u NATO, jasno je da SAD tu opciju otvoreno zagovara, dok sa druge strane, Rusija ne želi da dozvoli Ukrajini da postane ni deo NATO ni deo EU.
Inače, Volker je iskusan diplomata. Karijeru je počeo kao analitičar u CIA, a u njegovoj zvaničnoj biografiji navodi se da je tokom 23 godine službe u američkoj diplomatiji služio i u Mađarskoj, Švedskoj i Francuskoj (jezike tih zemlja govori tečno), u Velikoj Britaniji, kao i da je stručnjak za pitanja Istočne Evrope. Bio je i poseban pomoćnik Ričarda Holbruka tokom rata u Bosni.
Surkov se smatra jednim od najmoćnijih ljudi u Rusiji i bliskim Putinovim saradnikom. Zapadni mediji pisali su o njemu i kao o "skrivenom autoru putinizma", "mračnom princu Kremlja" i "sivoj eminenciji". Vladimir Putin ima veliko poverenje u njega, što je i pokazao dodelivši mu ovaj osetljiv zadatak.
Retko daje intervjue, a nakon prvog sastanka sa Volkerom rekao je da su se dve strane složile da "trenutna situacija u Ukrajini ne može da zadovolji ni suprotstavljene strane, niti spoljne snage".
- Razgovor je vođen u tonu uzajamnog poštovanja i interesa, iskreno, ozbiljno bez iluzija ili pristrasnosti... Posvećenost sporazumu u Minsku nije dovedena u pitanje - mlako je tada rekao Surkov.
U zvaničnoj biografiji Surkova navodi se da je ruski biznismen i političar iz Čečenije. Veruje se da je njegov uticaj na rusku politiku ogroman. Gotovo dve decenije je u vrhu ruske vlasti, a posebno zanimljiv detalj je da je 2013. godine bio lični savetnik Vladimira Putina i to za pitanja Abhazije, Južne Osetije i Ukrajine.
"Moskov tajms" o njemu piše kao o čoveku koji je blisko povezan sa desničarskim partijama. Navodi se da i da stoji iza nastajanja nekoliko "opozicionih" stranaka, često mu se na teret stavlja gušenje medija i slobode govora.
U oktobru 2016. godine bio je na meti ukrajinskih hakera koji su objavili 2.300 njegovih mejlova koji otkrivaju ruski plan da destabilizuju Ukrajinu u koordinaciji sa separatistima sa istoka, preneli su mediji. Kremlj je tvrdio da su mejlovi lažni.
Iako je čovek od poverenja ruskog predsednika, "Moskov tajms" piše i da je Surkov blizak porodici Mihaila Hordokovskog, jednog od najglasnijih Putinovih opozicionara, a zanimljivo je i da je njegova supruga Natalija bila zaposlena kod ovog oligarha.
Blizak je i sa liderom Čečenije, Ramzanom Kadirovim, a na internetu se čak mogu pronaći i njihove zajedničke fotografije sa odmora. Zbog svog učešća u ukrajinskoj krizi, nalazi se na "crnoj listi" SAD.
Pročitajte OVDE detalje njihovog sastanka u Beogradu.
Izvor: Blic
