Smatra se da veće šanse da budu kupljeni imaju američki avioni, pošto dolaze od 3 ponuđača, a i provereniji su u operativnom smislu. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će Srbija postati glavna sila na nebu u regionu, i da će srpski MiG-ovi, kad se završi renoviranje, biti jači od svih komšijskih aviona u eventualnoj borbi. 

A šta kažu stručnjaci na sve ovo? Koji avion je dominantan, u takozvanom "dogfighty" (borba 1:1)? 

Kako bi se MiG-29 proveo protiv F-16?

Kad je reč o ovom "sukobu", mišljenja su podeljena, i vode se velike polemike oko toga "ko bi pobedio u direktnom sukobu". 

Naravno, do ovog scenarija (borba 1:1) teško da ikad dolazi, i presudne su uvek situacija, brojnost aviona (nikad ne lete sami u borbenim misijama), kao i brojni drugi faktori. 

Najvažniji pokazatelj, kad je reč o pitanju borbe F-16-ica i MiG-29-ki je slučaj eskadrile Migova koji su 1990. godine postali sastavni deo Luftvafea (posle ujedinjenja dve Nemačke). 

Ono što se do tada tiho pričalo, postalo je očigledno: MiG-29 je i više nego ozbiljan protivnik svim NATO avionima 4. generacije, kako F-15-icama, tako i F-16-icama i F-18-icama. 

Komandir nemačke eskadrile MiG-29, pukovnik Johan Koek, pričao je u knjizi "Kako leteti na MiG-29" kasnije o prednostima i manama svojih Migova. 

Prema njegovim rečima, očigledne limitiranosti MiG-ova su bile mali kapacitet rezervoara, od 4,4 tone, zatim nemogućnost da se puni u vazduhu, što je sve značilo veoma mali radijus kretanja, nešto preko 100 nautičkih milja. 

Zbog ovoga MiG-29 nije mogao da bude ozbiljan izbor za izvršavanje mnogih ofanzivnih misija koje su podrazumevale mašine sa većim doletom, kao i misije odbrane vazdušnog prostora.

Još jedno ograničenje MiG-a bio je njegov radar, koji je tada bio zastareo, davao je lošu sliku i pilot nije mogao da se osloni na njega. 

Ovo su sve, naravno, greške koje su uočene i otkonjene od 90-tih godina do danas. 

I pored svih nedostataka, bilo je jasno da je MiG-29 superioran u bliskoj borbi 1-1 u odnosu na F-16, F-15 i F-18, zbog izuzetne pokretljivosti i sistemom za lansiranje projektila preko kacige. 

- Unutar 10 nautičkih milja, teško me je pobediti. A sad IRST (infracrveno praćenje), kacigom i "arčerom" (NATO oznaka za projektil R-73), nemoguće me je pobediti. Čak i protiv najnovijih F-16-tica moj MiG-29 bio je bukvalno neranjiv. Sećam se da je u nekoliko navrata F-16 oborio MiG-a, ali samo pošto je primio 18 "arčera" - napisao je Johan Koek.

Na sajtu flyfighterjet.com uporedili su ova dva aviona, tj. MiG 29A Fulcrum i F-16C Flying Falcon. 

Evo analize:

"Nijedan od ovih aviona ne može da napada metu na velikoj distanci (više od 100 km). 

Ako bi leteli jedan prema drugom, na srednjoj udaljenosti verovatno bi prvo bio detektovan MiG, jer F-16C ima bolji radar (operativan pod svim vremenskim uslovima (sa BVR projektilima AIM-7 i AIM-120) - (BVR = van vizuelnog dometa). Ovo znači da bi pilot F-16 imao više vremena za reakciju. 

U slučaju borbe, ako bi i jedan i drugi ispalili projektile, teško je tvrditi ko bi koga oborio, pošto su podaci o učinkovitosti R-27 i AMRAAM projektila diskutabilni. 

F-16 bi verovatno imao prednost ovde, jer je AMRAAM aktivno vođen, i pilot može ispaliti projektil, a onda napraviti manevar. 

Kad je reč o bliskoj borbi, prednosti MiG postaju očigledne: ruski avion je pokretniji od američkih, što mu na malim udaljenostima donosi veliku prednost. 

Ako pitate pilote, oni će vam reći da su i F-16 i MiG-29 "sjajne mašine", ali stariji među njima više vole ruski avion, jer, kako kažu "više osećaju avion" od F-16-tice. 

Što se tiče topova, M61 Vulkan na F-16 ima veću frekvenciju paljbe (6.000 u minuti, u poređenju sa 1.500 ruskog GSz-30-1), ali ruski kalibar je 30 milimetara, a američki 20 mm. Dakle, američkih metaka je više, ali jedan ruski metak čini mnogo veću štetu od američkog. Treba napomenuti da je GSz-30-1 ekstremno precizan, sa laserskim nišanjenjem, i brzo uništava metu. 

Još jedna zanimljiva prednost MiG-29 je IRST (infracrveno traženje i praćenje mete), koje je pokazalo veliki uspeh u vežbama Indijske vojske, kada su Suhoji 27 naoružani njime ostvarili pobedu od 9:1 nad američkim F-15-cama. 

Zaključak je, dakle da bi F-16 trebalo da ima više uspeha na srednjoj udaljenosti, a MiG-29 na maloj udaljenosti. Ali, treba napomenuti, rezultati borbe zaista zavise od sistema naoružanja koji je opremljen, ali i od obučenosti pilota. Veoma je bitno koliko je pilot vežbao, i kakav je kvalitet obuke bio. "

Pre 7 godina u Deblinu, za vreme proslave 85. godišnjice Poljske vazduhoplovne akademije, odigrala se simulacija borbe F-16 i MiG-29. Gledajte pažljivo, možda će vam posle toga nešto biti jasnije:

Pročitajte OVDE koliko će nas koštati Migovi?

Izvor: espreso.rs