"To je jedini način da svi, i oni koji imaju novca da plate, i oni koji nemaju, mogu da se leče", rekao je Lončar.
Prema njegovim rečima, bilo bi i brže i lakše da se zdravstvo privatizuje.
"Verovatno bih, kada bismo to dozvolili, bio "ministar heroj". Ali, koliko bi građana ostalo bez jednog od osnovnog prava - na zdravstvenu zaštitu?", upitao je on.
On je dodao da je svestan da će ovakav njegov stav najviše kritikovati oni koji su i najzainteresovaniji da uzmu "deo kolača" iz zdravstene kase sa ukupno dve milijarde evra godišnje, i pored toga što je ta suma mala u odnosu na to koliko košta lečenje.
Lončar je dodao da je neophodno podići zdravstvo na viši nivo kvaliteta usluga, a kao jednu od mogućih opcija u budućnosti naveo je dopunsko osiguranje.
Upitan da li postoji kao opcija drugačija organizacija kao na primer da se operacije katarakte, na koje se dugo čeka, rade u nekoliko specijalizovanih centara umesto u više od 40 bolnica, Lončar je rekao da se koncept koncentracije određenih intervencija u jedan ili nekoliko centara nije pokazao dobro.
"Nećemo praviti elitističke centre, hoćemo da ravnomerno razvijamo zdravstvo u celoj Srbiji. To je za pacijente komfornije, a i jeftinije. Lakše im je da se leče u svojoj sredini nego da dolaze u Beograd, da se i oni i rodbina koja ih posećuje dodatno izlažu trošku za put", poručio je ministar.
Ipak, saglasan je da se mnogo pacijenti iz unutrašnjosti upućuju za Beograd više nego što je neophodno, naročito krajem nedelje i vikendom.
Primećuje i da u nekim centrima u unutrašnjosti ne postoji dovoljno obučen kadar, a negde nema ni sve potrebne opreme.
"To ćemo rešiti. Najbolji specijalisti iz Beograda ići će u unutrašnjost gde god treba da pomognu i obuče kadar, a kupićemo i opremu", rekao je Lončar.
Na pitanje kakvu praktičnu korist mogu da očekuju pacijenti od najavljenog prelaska 168 domova zdravlja u Srbiji iz nadležnosti lokalne samouprave na Republiku, Lončar je podsetio da su sada u "istom dvorištu" bolnica i dom zdravlja.
"Obe ustanove, kako su im osnivači različiti, imaju svoje nemedicinske radnike koji u suštini rade isti posao, i mogli bi da ga rade za obe ustanove. Tako bi se smanjio broj nemedicinskog kadra i mogli bismo da zaposlimo više lekara i medicinskog osoblja", objašnjava on.
Promenom nadležnosti nad domovima zdravlja rešio bi se bar delimično i nedostatak kadra, dodaje Lončar.
Osvrnuo se i na radove u KBC "Dragiša Mišović" i u Dečjoj klinici u Tiršvoj u okiru projekta rekonstrukcije sedam klinika i bolnica u Srbiji vrednog skoro100 miliona evra navodeći da će to biti najveće sređivanje bolnica u Srbiji u poslednjih pola veka.
Komentarišući to što se otegla izgradnja četiri klinička centra - u Beogradu, Nišu , Kragujevcu i Novom Sadu, Lončar je rekao da je trebalo da ti centri već uveliko funkcionišu i da se razmišlja o njihovoj rekonstrukciji, a na većini radovi još nisu ni započeti.
Ipak, izrazio je očekivanje da će centar u Nišu biti završen do kraja godine.
Pročitajte OVDE zašto Ivica Dačić kaže da Vlada nije obdanište i kome je to poručio?
Izvor: Tanjug
