Pravda

Piše: Mihailo Medenica Naravno, njen istup je tek jedan u nizu “probnih balona” kojima nas bruse, ili barem to pokušavaju, da članstvo NATO, u ne tako dalekoj budućnosti, prihvatimo ne samo kao sudbinu, normalnost, već i nešto što je poželjno, blagosloveno i daleko prirodnije od bilo kakvog vojnog saveza sa Rusijom i ostalim saveznicima, koji nam za razliku od dokazanih belosvetskih uterivča “mira”- zaista žele dobro i svakako ne u vazalnoj ulozi! Slažem se da trajnih neprijateljstava nema, jednako koliko verujem da sa NATO paktom trajnog prijateljstva ne može i ne sme biti, jer nije to robovanje mitovima, kako danas evroatlantski fanatici, vole da lupe pa ostanu živi, već fakat da bi Srbija pljunula na svoje grobove, svoju nejač, svoje heroje i na posletku- svoje obolele ukoliko bi postala članica jednog od najkrvavijih vojnih saveza u istoriji čovečanstva! NATO ne samo da je uzeo ogroman, neoprostiv danak u krvi Srbiji, već je osiromašenim uranijom osakatio za vekove, čije strahovite posledice nacija počinje da oseća u epidemičnom talasu! No, i kada bi sve lično sklonili u stranu, a ne smemo, nikada, ostaje gola i neporeciva činjenica da je pridruživanje NATO alijansi zapravo namicanje omče sebi oko vrata i dobrovoljno pristajanje svake nove članice da postane kolonija Amerike, tačnije, njen rezervat svežeg topovskog mesa, janičara, sluga, bespogovornih poslušnika i naravno- poligon za baze, skladišta oružja, otpada i leševa! Pridružiti se NATO paktu svakako nije privilegija već prokletstvo! Biti država članica podrazumeva da ste “zaštićeni” od svih osim od- Amerike! Možda zvuči preterano, ali u paktu sa đavolom- svako je njegova žrtva i njegov plen, i upravo ta tom principu je i osnovana “mirovna” alijansa koja je za decenije svoj postojanja ostavila za sobom toliko krvi nevinih i grobova “kolateralnih” šteta da je bilans zastrašujuć, samo kada bi neko imao hrabrosti da se pozabavi njime i progovori istinu! Članstvo u NATO (a Srbija je sramnim sporazumom, bez ikakve reči razmenjene sa narodom, postala maltene pridruženi član, koliko god se neki uspinjali da ustvrde drugačije)- država prestaje da bude država, postaje puki ledina koja nosi svoje ime i ništa više od toga! NJenom armijom više ne komaduju njeni oficiri, barem ne na najvišem i najvaćnijem nivou. Naime, ulogu glavnokomandujućeg obavezno preuzima američki general (bez razlike koji), i oko toga nema pregovora (kao da pa oko ostalih pitanja ima?!)! Za američke oficire i vojnike važe samo zakoni Amerike, tako da članice alijanse smatraju svojim esteritorijalnim posedima u kojima bez ikakve kazne, pa i opomene, mogu doslovno počiniti najteža krivična dela bez ikakve odgovornosti, kretati se kuda i kako hoće po državi, koristiti njenu infrastrukturu kao svoj tezgaroški naramak, zaposedati doslovno svaki santimetar države proglašavaući svojim strateškim ciljem, a u njihovoj krvavoj agendi cilj opravdava doslovna sva sredstva, bez razlike da li je reč o državi članici saveza ili nekoj ubogoj na koju se vojno namerio! Finansijski momenat je tek priča za sebe- država koja želi da postane član prolazi kroz inicijaciju za pakao koja podrazumeva totalni krah domaće privrede i finansija, jer obaveza svakog vazala je da opremi svoju vojsku oružjem po takozvanim NATO standardima, što znači- američkim naoružanjem, po ceni koju ni četiri pokolenja ne mogu da otplate! Taj momenat, uz sve pomenute čini šta?! Pa, ono s početka- svaka nova članica je pokorni sluga koji svoju zemlju koristi pod zakup maltene, dok veselo služi kao friška žrtva za nove sumanute poduhvate uteravanja “mira” i “demokratije” tamo gde je potrebno, odnosno, tamo gde je Americi potrebno, u šta se Srbija, nažalost, na najgori i najkrvaviji način uverila! Razloga da Srbija nikada ne postane članica NATO je toliko da bi se o njima moglo i moralo pisati i govoriti bez zadrške i prestanka, dok je argument za pristupanje samo jedan- izdaja! Bezočna i neoprostiva! Zato, mlada damo, Vesna Marković, dva puta razmislite pre nego što sledeći put izgovorite ono što, ubeđen sam, ne mislite ali Vam je došapnuto da kažete! Trajno neprijateljsvo zarad budućnosti, slažem se, ne treba da postoji! No, zarad te budućnosti i opstanka Srbije kao iole suverene države (jer ste učnili gotovo sve da od suverenosti imamo još eventualno Sabor trubača u Guči) ne sme, ponavljam NE SME postojati ni primisao da nam NATO u bilo kom obliku može biti prijatelj! Nije ni onima koje nije zločinački satirala i potrovala, a kamoli nama koje je zadužila generacijama osakaćenih osiromašenim uranijom, majkama u crnini, još svežim humkama i dobarano uništenom državom! Nije, jer ne budite u zabludi, koliko god se mi njima dodvoravali nikada nam neće oprostiti poraz koji su doživeli 1999. godine, a jesu, koliko god to nekome zvučalo apsurdno i smešno! Na primeri “male” i “nejake” Srbije slomili su zube! Za tri meseca pakla nisu uspeli da nas pokore i desetkuju, ali hoće za dan mira i savezništva, verujte! Opet po onoj staroj i mudroj: “Ko s đavolom tikve sadi- o glavu mu se lupaju!” U ovom slučaju “tikve” su oni prokleti crni džakovi s leševima vojnika! Ponajmanje američkih, uglavnom “savezničkih”, odnosno, janičarskih, onih koji su tu da daju danak u krivi, pa posle mogu i da nestanu s mape, lako će se pronaći nove ovce za šišanje i klanje! Ponavljam i zaključići- ništa budućnost Srbije ne garantuje kao savez sa Rusijom na ravnopravno nivou, jer nikome ne smemo robovati, s tim što Rusija nikada to niti je tražila niti želi od nas! NATO, ponavljam, štiti svoje članice od svih osim od Amerike, a realno, od koga je zaštita najviše potrebna osim od nje?! Praštati treba, hrišćanski je i ljudski, ali zboraviti nikako! Ni zlo koje nam je NATO naneo, doveka! To smo dužni pokolenjima! Obavezni da ne dopustimo da grobovi postanu grudobrani sumanute armade koja će preko njih nišniti neke nove, nevine žrtve… Rumunski ministar pozvao na priznavanje greške i povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova! Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Fond stateške kulture