Sve je u ovom meču bilo miroljubivo izuzev partija i one šahovske želje da se nadigra protivnik. Dva organizaciona štaba, jedan u Dalasu (DŽejms Stalings, direktor šahovskog programa i internacionalni majstor Rade Milovanović, trener) i drugi u Beogradu (prof. dr Miloš Nedeljković i Nebojša Baralić) krenuli su u organizaciju ovogodišnjeg meča samo par dana nakon završetka prethodnog. Dogovori oko termina novog duela, pa isprobavanje novih tehničkih mogućnosti, izbori govornika, višestruke probe veze pre odigravanja meča, srdačni pozdravi neposredno pre i nakon završetka meča, sve su to aktivnosti koje se sprovode u akademskoj i prijateljskoj atmosferi. Sam meč, čiji su glavni akteri po 16 najboljih studenata-šahista sa ova dva Univerziteta, je prepun takmičarskog naboja, borbe za što bolji rezultat i sveukupnu pobedu u meču, koja boljem pruža mogućnost da jednu godinu uživa u šahovskoj slavi. Kada je Dalas objavio svoj sastav sa šest velemajstora i pet internacionalnih majstora gde najslabiji ima rejting 2422, bilo je jasno da je novi sastav Univerziteta Teksas najjači u istoriji ovog događaja. Kao i svake godine, uloga favorita u prvoj polovini partija pripada Dalasu, a u drugoj Beogradu. Međutim, ove godine ta granica sredine je pomerena čak za tri table u korist Dalasa. Plus, prva tabla Dalasa, velemajstor Anton Kovaljov ima rejting 2664! Zatim, bolji rejting od jedanaestog igrača Dalasa imaju samo četiri naša igrača. Sve su to podaci koji su u startu ukazivali na ne baš sjajan ishod. Ali, to su samo statistički podaci koji su brzo ostavljeni sa strane. Svi su bili svesni značaja ovogodišnjeg meča. Nije to bio običan 12. po redu. Trenutni rezultat je bio takav da je Beograd gubio 5:6 i da je pretrpeo dva uzastopna poraza nakon kojih je usledio preokret u ukupnom rezultatu. U Beogradu je izvršena „šahovska mobilizacija“. Uspešno! Odziv maksimalan! Sinoć su se u Svečanoj sali okupili svi najbolji studenti šahisti koje Beograd ima. Odmah se videlo da su izuzetno motivisani i spremni da pruže svoj maksimum i da pobede „američki univerzitetski šahovski drim tim“. Kako je to sve izgledalo opisao nam je kapiten tima Univerziteta u Beogradu, internacionalni majstor Jovan Todorović - Izuzetno zanimljiv meč u kome je ekipa Beograda, na opšte iznenađenje, bila dominantna protiv favorizovanog protivnika. Iako se krajnji rezultat može oceniti kao povoljan za nas, ostaje žal zbog ispuštene pobede. Od prve odlučene partije Beogradski univerzitet je bio u vođstvu sve do samog kraja, a Amerikanci su rezultatski bili ravnopravni samo na početku i na kraju meča. On kaže da je strategije ekipe bila da dobijemo što ubedljivije na poslednjih pet tabli gde smo bili favoriti, a da se hrabro borimo na prvih jedanaest tabli gde su protivnici imali ogromnu prevagu u rejtingu i dodaje da to nije bila borba bez nade jer su naši momci na tim tablama bili "fajteri sposobni da nanesu poraz čak i igračima čiji je rejting znatno veći od njihovog". - Meč je tako i počeo, efektnom pobedom Lakija Nestorovića protiv velemajstora Preotu Razvana,a koja ja dala ton čitavom nastavku meča. Većina naših pozicija je bila veoma izgledna. Laza Radusinović, Mila Žarković i Adela Velikić su uvereno vodili svoje partije do pobede, a kada je Milovan Ratković preokrenuo slabiju poziciju delovalo je da se Amerikancima crno piše. Pogotovu što je u tim trenucima Marko Nenezić prinudio na predaju Antona Kovaljova, igrača sa rejtingom 2664! Vodila se žestoka kraljevo-indijska borba po svim frontovima, a Marko je na kraju protivnika upleo u matnu mrežu, i to pri ograničenom materijalu, u završnici! Uz počasti svima, Nenezić i Nestorović su glavni heroji, ovog 12. po redu susreta beogradskih akademaca sa kolegama iz Dalasa. Zajić, Drašković i Luković su remizirali posle velike borbe, kao i Tijana Blagojević koja nije uspela da realizuje mikroskopsku prednost. Ostali su podlegli pritisku boreći se do poslednjeg daha. Pozicije Vučinića, Dimića i Potpare bile su veoma izgledne, Besedeša i Kiproskog pristojne, a nedostatak vremena uticao je da Miloje Ratković izgubi već dostignutu remi poziciju za konačni spas Amerikanaca i nerešen rezultat u meču. 
U mini meču, na prvih šest tabli na kojima je Dalas imao sve velemajstore, Univerzitet u Beogradu je bio bolji 3,5:2,5! Ostaje doza nezadovoljstva što taj rezultat nije krunisan i ukupnom pobedom. Ovako, bar je prekinut niz od dva poraza i sa velikim očekivanjima se očekuje naredni 13. Transatlantski kup „Svetozar Gligorić“. Studenti su svojim igrama zaslužili da se nađu na prvom mestu ove reportaže jer su oni bili istinski junaci večeri. Sama organizacija otvaranja obuhvata zajednički program koji je posredstvom video-konferencijske veze, započeo u 18.30 pozdravnim govorima prof. dr Miloša Nedeljkovića i DŽejms Stalingsa. U beogradskom programu o meču su govorili i pozdravili učesnike iz Dalasa prof. dr Nenad Zrnić, prodekan Mašinskog fakulteta za međunarodnu saradnju, dr Miloljub Albijanić, veliki ljubitelj šahovske igre i profesor matematike. Specijalno iznenađenje je bio velemajstor Aleksandar Inđić, nekadašnji student Unvierziteta Teksas. Na suprotnoj strani Atlantika među govornicima su se našli predstavnici Univerziteta i grada Dalasa, prof. dr Vidental Hobson i kao specijalno iznenađenje Dalasa prof. dr Vlada Dragović, šef katedre za matematiku na Univerzitetu Teksas koji je dok je radio u Beogradu bio direktor Matematičke gimnazije. Prisutnima se obratio u ulozi sudije i međunarodni šahovski sudija Brajan Jang. Zatim je usledilo predstavljanje ekipa od strane kapitena internacionalnih majstora Jovana Todorovića (Beograd) i Radeta Milosavljevića (Dalas) i sam meč o kome je bilo dosta reči. Ekipa Univerziteta u Beogradu je bila stacionirana u Svečanoj sali 211 na Mašinskom fakultetu, a njihove kolege u Dejvidson Auditorijumu u Dalasu. Virtuelni domaćin meča je ICC (Internet Chess Club), svetski server za igranje šaha. Meč se igrao na 16 tabli putem interneta sa tempom igre 40 minuta za celu partiju, plus 5 sekundi bonifikacije po svakom odigranom potezu. Koristim priliku da se zahvalim Mašinskom fakultetu koji je već 15-tak godina baza univerzitetskog šaha u Beogradu i u Srbiji, kao i prodekanu za finansije prof. Cvetku Crnojeviću koji je najzaslužniji što je naša ekipa bila uniformisana u sive majice sa obeležjima Univerziteta. Veliku zahvalnost dugujem predstavnicima medija (Marjan Kovačević, Marko Maksimović, Miroslav Nešić...) koji redovno prate i izveštavaju sa meča, kao najvernijim navijačima koji svake godine dolaze da pruže podršku našim studentima. Iskreno verujem da će i taj broj narednih godina biti veći. Kao i ranijih godina organizatori beogradskog dela meča su bili: Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, preduzeće AGE i Sportsko udruženje Univerziteta u Beogradu. Sledeći, jedanaesti po redu meč održaće se za godinu dana. Tačan datum biće uskoro određen. Za Pravdu, Nebojša Baralić
