Nema sumnje da je u pitanju smišljena akcija koordinisana sa nekim stranim faktorima u cilju destabilizacije Srbije. Po retorici i porukama dr Sulejman Ugljanin svoju političku strategiju usklađuje sa inicijativama iz Prištine, Tirane i Sarajeva, ali i sa interesima još nekih svetskih sila koje nastoje da stvore krizu u Srbiji.

Neprihvatljivi zahtevi

Od zvaničnog Beograda se očekuje da raspiše izbore za organe Sandžaka i uspostavi evropske snage bezbednosti, uključujući i pravosudne organe u tzv. Sandžaku. U pitanju je poistovećivanje Raške oblasti sa aktuelnim dešavanjima u Kataloniji, odnosno promovisanje nevažećeg referenduma iz 1991. godine koji je, navodno, definisao autonomiju Sandžaka kao etničkog prava na širu samoupravu. Ugljanin smišljeno baca „rukovicu u lice“ zvaničnom Beogradu pozivajući se na Londonsku mirovnu konferenciju (1992. godine), kada je doneta odluka o formiranju misije OEBS za Sandžak zajedno sa Kosovom i Vojvodinom. Po oceni dr Sulejmana Ugljanina, sve treba da bude u skladu sa pomenutim „referendumom“ kada se, navodno, 99 odsto izašlih birača izjasnilo za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika. Namera je da se Sandžak priključi ili federaciji BiH ili Kosovu. Dakle, politika dr Sulejmana Ugljanina, nekadašneg ministra u više vlada Srbije i narodnog poslanika jeste da se Novi Pazar jednom zauvek reši političkog uticaja Beograda. Retorika dr Sulejmana Ugljanina je usmerena na privlačenje međunarodne pažnje, ali i smišljenog remećenja dijaloga o Kosovu između Prištine i Beograda. Posebno je značajno da se prolongira uspostavljanje Zajednice srpskih opština na KiM koja ne odgovara prištinskim vlastima. Zato Ugljanin poručuje: „Pripadnici policije i pravosudnih organa u Sandžaku, bez obzira na veru i naciju, srpski su i fašistički pijuni, pijuni dela srpskog naroda koji su u osnovi četnici i koji žele da proteraju sve što im Rusija naredi, da nema nijednog Bošnjaka, Albanca, normalnog Srbina i Crnogorca na ovoj teritroji“. Poslanik i predsednik Skupštinskog odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Muamer Zukorlić u intervjuu na TV Pink kaže da je: „Dr Sulejman Ugljanin isto pričao 90-tih dok nije ušao u vlast, a potom počinje da hvali Srbiju, govoreći da su svi problemi Bošnjaka rešeni. Onog momenta kada nestane para predviđenog za Bošnjačko narodno vijeće, a to je par stotina hiljada evra, on poteže papir iz desnog džepa i poteže ovakvu politiku“. Po svemu sudeći, reč je o sinhronizovanoj političkoj igri koja nije novijeg datuma. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je početkom ove godine da bi neprimereni susreti lidera SDA Sandžaka dr Sulejmana Ugljanina sa Hašimom Tačijem u „svakoj normalnoj državi“ bili sankcionisani na taj način što bi neko pokrenuo inicijativu da se njegova politička stranka zabrani. Međutim, do toga neće lako doći, jer je opštepoznato da se ne radi o hrabroj i patriotskoj akciji jednog Sandžaklije, već o marionetskim mahinacijama običnog pijuna u rukama svetskih sila.

Koga zastupa Bakir?

Glavni kreatori scenarija balkanske krize su član Predsedništva BiH i predsednik SDA Bakir Izetbegović, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća dr Sulejman Ugljanin i političke vođe Albanaca na Kosovu i Albaniji. Iza ove političke grupacije stoje pojedini međunarodni mentori koji žele da uzdrmaju BiH, Republiku Srpsku i destabilizuju Srbiju kako ne bi došlo do formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji. Nakon agresivnog ponašanja dr Sulejmana Ugljanina i insistiranja na uvođenju sandžačke autonomije, odnosno odvajanja od Srbije, sada se na političkoj pozornici po utvrđenom scenariju pojavljuje Bakir Izetbegović sa tezom kako nije zadovoljan položajem te regije u Srbiji, koju naseljavaju uglavnom Bošnjaci. Očigledno je da je osnovna Izetbegovićeva politička ambicija da postane „patron“ i vođa svih Bošnjaka na Balkanu i da po receptu svog oca Alije primeni politiku „Islamske dekleracije“ u Sandžaku kao kriznu, pa ako zatreba, čak i kao ratnu opciju. Istovremeno, ne treba zanemariti činjenicu da Bakir Izetbegović gubi ugled među Bošnjacima u BiH, pa pokušava da se nametne kao nekakav sekularni „ajatolah“ na Balkanu i spoji Sandžak sa „maticom“. Pored toga, Bakir Izetbegović pokušava da aktivira i „turski faktor“. Dobro bi mu došlo da moćni Erdogan bude zaštitnik njegove politike, kao što je to svojevremeno bio Erbakan u vreme Alije Izetbegovića. Zato Bakir Izetbegović provocira Republiku Srpsku pokušavajući da ponovo zapali ratni fitilj na Balkanu. Zato je ponovo u BiH sveprisutna antisrpska retorika. Fanatizovani Bakir Izetbegović smatra da bi u skorije vreme Bosna i Hercegovina trebala da prizna jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, što je, kako kaže, i dosad trebalo da se učini. Ne treba zaboraviti da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pružio ruku saradnje i pomirenja Bakiru Izetbegoviću i Bošnjacima, iako je njegova tajna služba bila organizator fizičkog napada na tadašnjeg premijera Srbije prilikom posete Srebrenici. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže da je Bakir Izetbegović „najveći neprijatelj Srbije i srpskog naroda“. Sada se otvara pitanje opstanka Predsedništva BiH i odnosa Federacije BiH i Republike Srpske, što sve ide na ruku stranom faktoru koji vrši političke pritiske na Srbiju i Republiku Srpsku.

Crna Gora, BiH, Hrvatska i Makedonija udaraju na Beograd

Provokacija Bakira Izetbegovića o tome kako Bosna i Hercegovina treba da prizna tzv. Republiku Kosovo predstavlja pucanj za sinhronizovanu političku akciju Sarajeva, Zagreba, Podgorice i Skoplja. Bezbedonosne službe došle su do saznanja da će Srbija u narednom periodu svakodnevno biti na meti regionalnih optužbi kako je pretnja regionalnoj stabilnosti i napretku. Crna Gora i Makedonija će je optuživati da zajedno sa Rusijom izvodi terorističke akcije u regionu, Sarajevo će otvarati krizu u Sandžaku, dok će Hrvatska biti NATO batina iz EU. Cilj ove akcije je slamanje odnosa Srbije i Rusije sa jedne strane, ali i sprečavanje šire srednje država Srednje Evrope sa Srbijom, a pre svih Mađarske, Slovačke i Austrije. Takođe, može se očekivati proširivanje liste „pro-ruskih“ ljudi koji će medijskim i drugim akcijama biti diskreditovani i eliminisani iz političkog i javnog života u Srbiji. Snimke satiranja džihadista od strane sirijske avijacije pogledajte OVDE. Izvor: Vidovdan