Pravda

Do jutra, Hruščov i Kenedi su došli do uzajamnog sporazuma. Svet verovatno nikada nije shvatio koliko smo blizu bili “uzajamnom uništenju“. Stoga, vredi pomenuti da racionalna dejstva jedne osobe mogu izbeći potpunu katastrofu. IRMB je međunarodna skraćenica za “rakete srednjeg i kraćeg dometa“, veoma značajna klasa oružja. Pod Gorbačovim, i pod sovjetsko-američkim sporazumom iz 1988. godine, SSSR je potpuno uništio takve rakete, kojih su imali oko dve hiljade. Amerikanci su takođe uništili svoje – oni su ih imai manje od hiljadu u Evropi. Ova vrsta oružja može biti najopasnija od svih raketnih sistema. Zašto? Zato što srednji domet obuhvata od 1.500km do 5.000km, a kratki domet od 500km do 1.500km. Dakle, govorimo o raketama sa dometom 500 - 5.000km. Ove rakete su kopnene, sposobne da nose nuklearne bojeve glave, rakete čije se vreme letenja meri minutima. Stoga, ima manje vremena za donošenje odluke o napadu za odmazdu, a u tome leži opasnost. Sredinom 1980-ih, Evropa je imala situaciju sličnu kubanskoj krizi, kada su sovjetske SS-20 i američke Peršing rakete gledale jedna u drugu sa veoma male razdaljine. Od trenutka pokretanja “lansiranja“, bilo bi 20 minuta leta – to je sve. Jasno je da su nervi tada bili napeti, i obe strane su odlučile da odbace ovaj dizajn “međunarodne bezbednosti“. SAD sada očigledno ne žele da se povuku iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa (INF) iz 1988. godine sa Rusijom, i da se vrate na prethodnu situaciju. One su zapravo uradile mnogo toga “ispod žita”. Prvo – Radili su na razvijanju i testiranju nove rakete srednjeg i kratkog dometa – one koje su trenutnim sporazumom zabranjene. U novembru 2011. SAD su uspešno testirale hipersonični šok sistem za udaljenosti od 3.700 km. Testiranje je lansirano sa Havaja, ali je rad još uvek u toku. Samo ove godine, sa iste lokacije na Havajima, lansirane su dve rakete na udaljenosti od 700 km i 2.000 km. Ponavljamo, ovo oružje je zabranjeno INF Sporazumom. Drugo - Paralelno sa ovim aktivnostima, Amerikanci u Evropi stavljaju lansere u punu borbenu spremnost. Oni su pozicionirani u Rumuniji – a sledeća na redu je Poljska. Koje objašnjenje su Amerikanci davali do sada? “Stvaramo protivraketni odbrambeni štit“. Stvarnost je da postoje vertikalne lansirne platforme koje bi bile pogodne za Tomahavk rakete, sa dometom od 2.400 km. Odatle, hipotetički bi mogli da stignu do Urala. Još jedno kršenje INF Sporazuma. S druge strane, Amerika optužuje Rusiju da krši Sporazum, što Rusija odbacuje. Amerikanci ne iznose nikakve činjenice o kršenju, što je postala njihova normala. Ali oni moraju da kažu nešto – pa tako tvrde da Rusija poseduje raketu Iskander, koja je uspešno testirana na dometu od 480 km (dozvoljena razdaljina). “Ali Iskander je leteo previše samouvereno – šta ako može da leti dalje?“ Tada Rusi kažu – “Znate, nismo ih dizajnirali da lete dalje, samo 480 km – u okviru sporazuma. Nema kršenja“. Danas Amerikanci toliko često govore o “kršenjima“ Rusije, da je to postalo uobičajeno i takve tvrdnje se ne potvrđuju. U međuvremenu, Pentagonov budžet za sledeću godinu otvoreno obećava skromnih 58 miliona dolara za “kontramere“ kao odgovor na kršenja INF Sporazuma od strane Ruske Federacije. Među kontramerama postoji i novac za razvoj kopnenih raketa srednjeg dometa. To je još jedno direktno kršenje INF Sporazuma. To znači da je u SAD već doneta odluka o povlačenju iz Sporazuma. Rad na kreiranju zabranjenih raketa se nastavlja i otvoreno se finansira. Naravno, takav preokret događaja Rusija mora uzeti u obzir. Do sada, bez ikakvog kršenja sporazuma, Rusija je kreirala rakete za podmornice, površinske brodove i avione iste klase – nešto što i Amerikanci imaju – ali se Americi i to ne dopada. Argument predsednika Putina je jednostavan: “Mi mislimo da smo sada jednostavno izjednačili situaciju. Ako se nekome to ne sviđa i ako neko generalno ima želju da se povuče iz sporazuma – odgovor sa naše strane će biti trenutan, želim da vas upozorim na to.” Reč “trenutan“ Putin je ponovio dva puta kako bi to bilo jasno. Ipak, Amerika nekako odbacuje prethodno zaključene sporazume bez ikakvog osvrtanja. To je počelo 2002. godine, sa jednostranim povlačenjem SAD-a iz Sporazuma o anti-balističkim raketama iz 1972, sporazuma koji je Vladimir Putin nazvao “apsolutnom osnovicom za međunarodnu bezbednost.“ Ovo je onda ometeno sa START II (1993) – Sporazumom o smanjenju strateškog naoružanja. SAD uništavaju “Sporazum o uništavanju plutonijuma”, odlažući uništavanje njihovog hemijskog arsenala, povlačenjem iz UNESKO-a, pretnjama da će odbaciti nuklearni sporazum sa Iranom, napuštanjem Pariškog sporazuma o klimatskim promenama, zanemarivanjem obaveza prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Pored toga, suprotno svim njihovim konvencijama i njihovim zakonima, oni zaplenjuju rusku diplomatsku imovinu u SAD i skidaju ruske zastave sa zgrada diplomatskih misija. Izgleda da je neophodno pitati – gde im je kraj? Kršenje INF Sporazuma može biti samo to – to bi bilo izuzetno neodgovorno, što bi istorija mogla pokazati. Kako će Rusija reagovati? Putin je već spomenuo “trenutni“ odgovor. Ali evo šta je on još dodao: “Činjenica je da u Rumuniji postoje raketni lanseri, koji se mogu koristiti ne samo za antirakete – već takođe i za “Trident” sisteme raketa srednjeg dometa. Oni se raspoređuju sa mora, ali se mogu prebaciti na kopno i koristiti kao kopnene rakete srednjeg dometa – a to onda postaje direktno kršenje INF Sporazuma“. “Ipak, mi imamo Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja, START III – mislim da tu postoje pitanja o kojima treba razgovarati“, rekao je još ruski šef države. Ovo je nagoveštaj mogućnost da se Rusija povuče iz Sporazuma o strateškom naoružanju – START III. Na kraju krajeva, na dan potpisivanja – 8. aprila 2010. godine – ruski predsednik (tada je to bio Medvedev) je uključio posebnu rezervaciju – klauzulu koja kaže da sporazum “može biti održiv samo u uslovima kada nema kvalitativnog i kvantitativnog povećanja u sposobnostima američkih antiraketnih sistema“. Član 14 ovog sporazuma navodi da je moguće povući se iz sporazuma pod “izuzetnim okolnostima“. Da li je to ono na šta je Putin aludirao povezivanjem američkih lansera raketne odbrane u Rumuniji, sa pitanjima Rusije o START-u III? Kako su Ukrajinci "izigrali" Putina, zatraživši mu da izdejstvuje postizanje dogovora koji su sami danas odbili, pročitajte OVDE. Izvor: Webtribune.rs