Vladajuća poljska stranka Pravo i pravda (PiS) u sve je većim sukobima s Evropskom unijom i Donaldom Tuskom, rođenim Poljakom, a zakletim evropejcem, otkad je on, uprkos protivljenju matične zemlje, stupio na tu dužnost krajem 2015. godine. Netrpeljivost između bivšeg poljskog premijera Tuska i PiS-a traje već godinama, a ta stranka se sa Briselom svađa oko imigracije, krčenja drevne Bjelovjeske šume i stavljanja sudova i medija pod kontrolu vlasti. Tusk, arhetipski neprijatelj čelnika PiS-a Jaroslava Kačinjskog, u martu je dobio novi mandat predsedavajućeg na EU sastancima, a jedina država koja je bila protiv produženja njegove funkcije bila je - Poljska. "Upozorenje! Žestok sukob s Ukrajinom, izolacija unutar EU, odmak od vladavine prava i slobode sudstva, napadi na nevladin sektor i slobodne medije – PiS-ova strategija ili plan Kremlja?", upitao je Tusk na svom Tviteru. Tusk se, između ostalog, poziva na činjenicu da je Ukrajina u subotu pozvala na razgovor poljskog ambasadora u Kijevu nakon što je Poljska odbila da pusti u državu ukrajinskog zvaničnika, što je posledica eskalacije tenzija između te dve zemlje koje imaju komplikovanu zajedničku istoriju. Tusk nije pojasnio šta je mislio pod "planom Kremlja". Poljska vlada, sa druge strane, odbacuje optužbe Brisela da potkopava vladavinu prava ili izoluje svoju državu unutar EU, i tvrdi kako mora da reformiše nedelotvorni poljski pravosudni sistem i stane iza poljskih interesa u Evropi. Većina evropskih poslanika u sredu je zatražilo kaznu za evroskeptičnu poljsku vladu, tvrdeći da radi protiv vladavine prava i promoviše netoleranciju. Poljska premijerka Beata Šidlo je, u odgovoru na Tuskov komentar, na svom Tviter profilu napisala da Tusk, kao zvaničnik EU, nije ništa učinio za Poljsku i da svoj položaj koristi za napade na tu zemlju. Sličan stav prema nacionalistima, kao Tusk, deli i Dragan Šutanovac, koji je danas boravio u Sarajevu. Više o tome pročitajte OVDE. "Progres je nemoguć bez poštovanja sopstvene istorije, kulture i duhovnih vrednosti", kazao je, između ostalog, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin prilikom otkrivanja spomenika caru Aleksandru Trećem na Krimu. Više o tome pogledajte OVDE.
Izvor: N1
