Pravda

Samit se održava u jeku tenzija u odnosima između zemalja-članica, pojačanih diplomatskom krizom oko Katara, glavnog izvoznika tečnog gasa i drugih zemalja u arapskom svetu. U junu ove godine Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i niz drugih zemalja prekinuli su diplomatske odnose sa Dohom i obustavili saradnju sa Katarom zbog, kako su naveli, podrške terorizmu. Eksperti, ističući značaj ovog Samita, kažu da je „gas — kao i nafta — jedan od ključnih faktora u globalnim konfliktima“. Kao primer, navode situaciju u Ukrajini i sa Katarom. Upravo je to, kako dodaju, jedan od razloga zašto će međunarodna zajednica pomno pratiti Forum u Boliviji, koji će se održati od 21. do 24. novembra u gradu Santa Kruz de la Sijera. Bolivija nije slučajno izabrana za domaćina Samita. Uz Venecuelu, ta zemlja je jedan od lidera Latinske Amerike u oblasti proizvodnje i izvoza prirodnog gasa. Osim toga, gas je glavni izvozni proizvod koji Boliviji donosi godišnji prihod od oko četiri miliona dolara. „Ovaj događaj je izuzetno važan za Latinsku Ameriku, jer u njemu učestvuju mnoge zemlje ovog regiona. Od Meksika do Argentine — te zemlje su bogate nalazištima nafte, gasa i izvorima obnovljive i neobnovljive energije. Mnoge ekonomije u regionu zavise od ovog sektora. Od kako je Evo Morales postao predsednik, on je posebnu pažnju posvetio nacionalizaciji energetskih kompanija. To je ono što je donelo značajnu korist Boliviji. Zemlja je bogata prirodnim resursima: proizvodi se sve, od kinoe do litijuma i, naravno, prirodnog gasa — osnove njene ekonomije“, kaže za Sputnjik analitičar Alehandro Sančez. Eksperti podsećaju da Bolivija ima dobre odnose sa Rusijom, jednim od vodećih proizvođača gasa u svetu, a posebno sa ruskom korporacijom „Gasprom“. Ipak, kako ističu, u ekonomskom smislu, te veze nisu dovoljno iskorišćene i trebalo bi ih ojačati. „Samit je veoma važan jer, u izvesnom smislu, može da doprinese realizaciji ideje pokojnog venecuelanskog predsednika Uga Čaveza, koji se zalagao za maksimalnu integraciju u regionu u sferi energetike. Taj Samit je važan i sa tačke gledišta situacije na svetskom tržištu gasa i sa tačke gledišta jačanja rusko-bolivijskih odnosa. Bolivija nije najjača karika u ruskoj latinoameričkoj politici, iako se predsednik te zemlje Evo Moralez sa ogromnim simpatijama odnosi prema Rusiji, kritikuje sankcije i spreman je na saradnju sa Moskvom. Nama je potrebno da ’konvertujemo‘ politiku u ekonomiju, posebno u kontekstu ekonomske ekspanzije Kine na tom kontinentu. Takođe, moramo da povećamo broj zajedničkih projekata, jer su Boliviji veoma potrebne visoke tehnologije. To jest, bez obzira na prisustvo ’Gasproma‘ i niza drugih ruskih kompanija u tom regionu, potencijal za saradnju je veoma velik. Trebalo bi uzeti u obzir i to da je Bolivija, za razliku od velikog broja susednih zemalja, politički prilično stabilna, barem otkako je vodi predsednik Morales“, kaže Vladimir Sudarev, zamenik direktora Instituta zemalja Latinske Amerike Ruske akademije nauka. Iako je bilo govora da će ruski predsednik učestvovati na Samitu u Boliviji, što bi bila njegova prva poseta toj južnoameričkoj zemlji, Vladimir Putin ipak neće prisustvovati tom događaju. Umesto Putina, rusku delegaciju na forumu — koji često nazivaju „gasni OPEK“ — predvodiće ministar energetike Aleksandar Novak. Na Samitu će, kako se očekuje, biti razmotreno pitanje o strateškoj saradnji zemalja-učesnica GECF-a u kontekstu novih izazova koji se tiču kontinuirane nestabilnosti na svetskim energetskim tržištima. U fokusu pažnje učesnika biće promovisanje prirodnog gasa kao ekonomski efikasnog i ekološki čistog goriva, što može dati važan doprinos u realizaciji Ciljeva održivog razvoja i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Takođe, učesnici će razmotriti i izglede za proširenje konstruktivnog dijaloga između dobavljača i potrošača gasa, kao i produbljivanje saradnje zemalja izvoznica „plavog goriva“, uključujući i sferu uvođenja novih tehnologija u gasnu industriju.  Očekuje se da će na Samitu učestvovati ministri iz skoro 20 zemalja, kao i predstavnici velikih energetskih giganata poput „Gasproma“, „Šela“ i drugih. Podsetimo, Forum zemalja izvoznika gasa osnovan je 2001. godine u Iranu. NJeni stalni učesnici su Alžir, Bolivija, Egipat, Ekvatorijalna Gvineja, Iran, Libija, Nigerija, Katar, Rusija, Trinidad i Tobago, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela. Zemlje-posmatrači su Irak, Kazahstan, Azerbejdžan, Holandija, Norveška, Oman i Peru. Glavni cilj organizacije jeste saradnja zemalja-članica GECF-a, kako bi se osigurala pouzdanost i sigurnost snabdevanja i potražnje za gasom i drugim izvorima energije. Poslednji put Samit GECF-a održan je 2015. godine u Teheranu. Na svetskom nivou, Rusija, Iran, SAD, Kanada i Katar su pet najvećih izvoznika gasa. Međutim, severnoameričke zemlje ne učestvuju na forumu. Rusija se smatra državom sa najvećim rezervama gasa i nastupa kao glavni isporučilac gasa u Evropu. Proizvodnja ugljovodonika je važna oblast saradnje između Rusije, Kine, Irana i zemalja Latinske Amerike, zbog čega se platforma kao što je Forum izvoznika gasa smatra posebno važnom. Bolivija i Rusija imaju dobre političke i diplomatske odnose. Rusija je krajem oktobra uložila veto na nacrt rezolucije koju su u Savetu bezbednosti UN predstavile SAD kako bi se produžila istraga o upotrebi hemijskog oružja u Siriji. Bolivija je, koja sada na rotacionoj osnovi ulazi u SB, takođe glasala protiv te rezolucije. Osim diplomatske podrške važno mesto u rusko-bolivijskim odnosima zauzima energetika. Ruski gigant „Gasprom“ radi u Boliviji već 10 godina, još od potpisivanja Memoranduma o razumevanju sa bolivijskom naftnom državnom kompanijom „Jasimentos petroliferos fiskales bolivijanos“ (Yacimientos Petrolíferos Fiscales Bolivianos). „Gasprom“ je počeo prošle godine da radi na nalazištu Inkauasi, a za iduću godinu je planiran početak radova i na nalazištu Azero. Ruska kompanija je zainteresovana i za pronalaženje ugljovodonika u oblastima Le Sejba, Vitiakua i Madidi, a planira i da sa Bolivijcima stvori i zajedničko preduzeće za prodaju gasa u Argentini i Brazilu, što govori o tesnim vezama ruskog giganta sa tom zemljom. Osim toga, ruski lider u oblasti energetike i atomskih tehnologija „Rosatom“sa Bolivijskom agencijom za nuklearnu energiju zaključio je sporazum o izgradnji Naučno-istraživačkog centra u El Altu, sa reaktorima, laboratorijama i eksperimentalnim centrom sa gama-zračenjem, čija se vrednost procenjuje na 300 miliona dolara. Očekuje se da će prvi objekti biti završeni 2019. godine. „Rosatom“ takođe jača veze sa bolivijskim Univerzitetom u San Andreasu. Govori se i o tome da su bolivijske Oružane snage zainteresovane za ruske školske i trenažne avione, a dve zemlje su u avgustu potpisale sporazum o saradnji u vojnoj sferi. Uzgred, Bolivija nije jedina zemlja u tom regionu koja želi da ojača veze sa Moskvom. Meksiko zbog slabljenja odnosa sa SAD sve više „igra“ na netradicionalne partnere. Ruska kompanija „Lukoil“ dobila je tender za razvoj naftnog polja u vodama Meksičkog zaliva. Polje se nalazi pored države Tabasko, a njegov potencijalni kapacitet se procenjuje na 985 miliona dolara. „Biće interesantno videti kako će se oni izboriti sa ovom situacijom. Neke zemlje sada nemaju najbolje diplomatske odnose, ali su istovremeno sve one zainteresovane za gasnu industriju u svojim privredama i nadam se da mogu na neko vreme da ’zaborave‘ svoje geopolitičke razlike, kako bi postigli sporazum koji će svima doneti korist“, zaključio je Sančez. Inače, zamenik ruskog ministra energetike Jurij Sentjurin od sledeće godine staće na čelo ove organizacije, pošto se aktuelnom generalnom sekretaru, predstavniku Irana Sejedu Mohamedu Huseinu Adeli završava mandat krajem ove godine. Šef GECF-a se bira na svake dve godine, s mogućnošću produženja mandata na isti period. Da vidite o čemu su razgovarali Asad i Putin, pogledajte OVDE. Izvor: rs.sputniknews.com