Na prvi pogled to svakako izgleda kao lud stav. Ali, kada se posmatra u kontekstu globalnih trendova na tržištu nafte i obnovljivih izvora energije, a naročito u kontekstu promenljivih fiskalnih i industrijskih prioriteta Rusije, to ima savršenog smisla.
Ruski ministar za naftu, Aleksandar Novak, početkom oktobra je nagovestio da se zalaže za produženje ugovora o proizvodnji sa OPEC-om krajem 2018. godine (od isteka u martu), jer se polako obnavlja ravnoteža u ponudi i potražnji i potrebno je još malo vremena da to bude efikasno. Ali, to je bilo onda kada je cena Brent-a bila u rasponu od 50-55 dolara, što odgovara najboljim interesima Rusije. Ako bi se cena nafte vratila na oko 50 dolara kada se trenutni ugovor završi, onda bi Moskva verovatno podržala produženje. Ali, ako nafta ostane u rasponu od 60-65 dolara, ili više, onda je podrška za produženje ugovora vrlo malo verovatna.
Razlozi za ovakav stav su sledeći:
(1) Stvara se rizik za još jedan kolaps u 2018. godini. Što je cena nafte veća, onda je i veći rizik investicija u to, npr. projekti američkog šljunka i kanadskog peska, koji, kao što je to bio slučaj 2014. godine, rizikuju veliki porast globalne ponude.
Moskva je morala da se pozabavi ekonomskim i socijalnim posledicama od poslednja dva kolapsa cene nafte, onog iz 2008-2009. godine i onog iz 2014-te. Prvi je bio relativno kratkoročan, dok j drugi bio pomešan sa sankcijama i krivili su zapadni ekonomski rat. Šteta od trećeg kolapsa bi verovatno u velikoj meri nadmašila finansijske dobiti koje bi se u međuvremenu dobile od veće cene nafte.
(2) Veća cena nafte povećava investicije u alternativnu energiju. Gledajući izvan srednjeročnog perioda, veća cena nafte takođe povećava finansiranje projekata alternativne energije, kao što su obnovljivi izvori energije, i razvoj efikasnijih i jeftinijih električnih motora i baterija. To je bilo vrlo jasno tokom perioda od 2010 do 2013-te.
Došlo je do usporavanja investicionog zamaha pošto je cena nafte strmoglavo pala krajem 2014. i 2015. godine. Stabilnija cena oko 50 dolara bi zadržala odnos ugljovodonika i obnovljivih izbora mnogo duže nego što bi to bio slučaj sa mnogo višom cenom nafte.
(3) Rusija je više fokusirana na ekonomsku diverzifikaciju. Rusija je uočila da je model rasta vođen naftom, koji je doveo do rasta ruskog BDP-a sa 199 milijardi dolara 1999. godine na skoro 2,25 triliona 2013. godine, već postao manje efikasan nakon 2013. godine.
2013. godine je ruski BDP porastao samo za 1,3% ili jednu trećinu u odnosu na dve godine ranije. To je bilo uprkos tome što je cena nafte ostala blizu 110 dolara po barelu cele godine. Rusija sada treba više da se fokusira na diverzifikaciju i povećanje ekonomske i industrijske efikasnosti. “Lenjost“ i “samozadovoljstvo“ koji dolaze sa višim prihodima od nafte mogu oštetiti taj program i usporiti trenutno pozitivan zamah.
(4) Može se otežati sprečavanje jačanja rublje. Fiskalno pravilo je to da rast cene nafte ne povlači rublju naviše. Istorijski je postojala tesna korelacija između rublje i nafte, ali to je sada prekinuto. U prošlosti je porast cene nafte povećao kurs rublje, ali grafikon pokazuje da je u poslednja tri meseca Brent otišao sa 56,5 dolara na 64 dolara, dok je kurs rublja-dolar otišao sa 57,5 dolara na više od 60.
Administracija Kremlja i vladini zvaničnici su dosledni u svojoj poruci da je slabija rublja mnogo bolja za ekonomiju od jake rublje. Slabija rublja podstiče konkurentnost i pomaže izvozne industrije i smanjuje potražnju za uvozom.
(5) Može se povećati pritisak za više troškova. Trenutno se raspravlja o tome šta bi trebalo da bude sledeća budžetska politika vlade. Rasprava se u suštini vodi između fiskalne konzervativne reforme i reforme trošenja, spoznzorisane od strane bivšeg ministra finansija Alekseja Kudrina, i ekspanzionističkog plana, sponzorisanog od stane Stolipinovog kluba i koji podržavaju velike kompanije iz državnog sektora. Veći prihodi od nafte bi kompromis učinili verovatnijim i dodatno smanjili zamah ka reformi budžeta.
(6) Rusija je napravila pomak od zavisnosti od nafte. Generalno, delom zbog dokaza koji su počeli da se pojavljuju 2013-te, tj. da nafta više nije moćan pokretač rasta, a delom zbog akcija na koje je Rusija primorana zbog sankcija 2014-te, ova zemlja je sada počela ozbiljnije da se pokreće od prethodne zavisnosti od ugljovodonika. Ove godine će manje od 40% budžetskih prihoda doći od poreza nafte i gasa, za razliku od 51% 2014. godine. Na osnovu fiskalnog plana, bužet je na putu da balansira na ceni nafte od približno 44 dolara 2021-ve. 2013. godine je bilo potrebno 115 dolara.
Sve ovo se mnogo više slaže sa tipičnim modelom Opec-a i predstavlja snažne razloge zašto Moskvi danas više odgovara održiva cena od oko 50 dolara nego oko 60 dolara. Po čemu je najnovija ruska atomska podmornica "Knez Vladimir" - "jedinstvena" i "nenadmašna" pogledajte OVDE.
Izvor: russiafeed.com
