Nekadašnja "kraljica Bele kuće", poznata kao žustri zagovornik nezavisnosti Kosova, mogla bi da bude odgovor na uporni zahtev nezadovoljne kosovske strane da se SAD uključe u dijalog. Upravo zbog tog zahteva je prošle nedelje izbio i kurcšlus u Briselu, kada je kosovski premijer Ramuš Haradinaj na sastanku sa šeficom evropske diplomatije Frederikom Mogerini zahtevao da Amerika, kao partner iz senke, stupi na pozornicu. Mogerinijeva je to doživela kao ličnu uvredu i napustila je sastanak sa šiptarskim zločincem, o čemu više možete da pročitate OVDE. Nedelju dana kasnije, američki kongresmen Eliot Engel najavio je da bi SAD svakako "trebalo da se uključe u dijalog Beograda i Prištine iako je to pitanje EU". Rajsova je inače veliki poznavalac ruskih prilika i upravo ju je to preporučilo za ovu ulogu. - Moskva sa svojom ofanzivom na Balkanu trenutno zadaje veliku glavobolju Americi, a na Rajsovu se računa kao na nekog ko će moći čvrsto da drži dizgine u svojim rukama. Ovu odluku još ranije su SAD htele da sprovedu, a osim Kosova, pod njen delokrug bi mogla da dođe i Bosna i Hercegovina - kaže izvor Blica iz diplomatskih krugova. Ostaje da se vidi i kakav će biti delokrug "jastreba koji samo nadgleda", kako su Rajsovu u vreme njene najveće moći nazvali američki mediji, ali se, svakako, očekuje se da će glavne poteze vući Brisel. Komentarišući ova saznanja, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da će za ovaj potez biti potrebna saglasnost svih učesnika dijaloga. - Evropska unija je danas naša adresa za razgovore. Uvođenje drugih aktera zahteva prvo saglasnost svih učesnika u tom procesu, dakle i Beograda, a drugo, mora postojati uvek balans u svemu i odsustvo jednostranih poteza - napominje Đurić. Aleksandar Vučić i Hašim Tači su se poslednji put sastali krajem avgusta u Briselu, a direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da će uvesti dinamiku u dijalog, ali da je pitanje ko će biti u plusu a ko u minusu. - I dalje je pitanje da li će se to i dogoditi, da li će Evropa odlučiti da se i SAD uključe. Činjenica je da Amerika ima drugačiji stil, što su do sada pokazali i Ričard Holbruk i Hojt Ji. Brisel vam prvo uputi niz komplimenata pa onda kritikuje, a Amerikanci su veoma direktni i vrše pritisak dok ne ostvare ono što su naumili - napominje Popov.
Išćenko: Za preostale Ukrajince je najbolje da Ukrajina što pre prestane da postoji kao država
Ukrajini će najlakše biti 2025. godine. Ranije je malo toga zavisilo od nje, a sada ni njena...