Piše: Branko Pavlović
O beogradskim izborima će tek biti reči, sada samo želim da istaknem nekoliko stvari u pogledu referenduma za promenu Ustava.
Prvo. Veoma je važno da što širem krugu svojih poznanika objasnite da promena Ustava bez referenduma nije moguća na zakonit način. Uobičajeni odgovor „pa šta, ko da bi mu bilo prvi put da radi nezakonito i neustavno“ ima jedan veliki nedostatak, koji takođe treba objasniti. Nemačkoj je važno da sve bude pravno prefektno u vezi odricanja od Kosova i Metohije. Imaju oni već Briselske sporazume, pa ipak traže promenu Ustava i izmenu rezolucije 1244 SB UN. Znaju kolonizatori da „realnost“ nije dobra osnova za trajno podjarmljivanje Srba. Zato traže da bude i sve u skladu sa pravom.
Drugo. Taj isti zapad će insistirati: A) na brzini promena i B) na nedvosmislenim formulacijama u pogledu priznanja secesije KiM. Brzina im je potrebna zbog njih samih, zato što su svesni da njima curi vreme i da će se broj značajnih političkih glasova unutar EU, koji dovode u pitanje ispravnost priznanja secesije KiM, samo umnožavati u kratkoj budućnosti. Jasnoća normi im je važna zato da bi cela operacija iskorišćavanja ovog trenutka kada je Vučić na vlasti imala smisla. Šta im znači da dobiju promenu Ustava koja nije jansa? Ništa. I neće to ni dozvoliti. Upravo je ta jasnoća naš saveznik na referendumu. Ovoga puta će nama biti lako da dokažemo da je Vučić izdajnik i da treba odbaciti promenu Ustava.
Treće. Za zapad je ovo situacija „sad ili nikad“ zato što samo Vučić može da im isporuči Kosovo. Samo on i niko drugi, bez obzira što oni imaju još sijaset drugih političara u Srbiji koji ih slušaju. Ti drugi ne mogu da prevare ljude. Vučić može.
Četvrto. To znači da svi mi ostali moramo da objasnimo sugrađanima da je veoma važno izaći na referendum i masovno glasati PROTIV. Tim jednim udarcem, poništićemo decenijske napore zapada da nas slome. Sa podsticanjem na masovan izlazak na referendum, kada bude raspisan, treba početi odmah. To je naša glavna poluga otpora kolonizatorima i veoma važna poluga. Mirnim sredstvima. A uvek prvo treba iscrpsti sva mirna sredstva.
Peto. Još jednom oko „realnosti“. Ne ulazeći u druge razlike, da li ste primetili da naši zagovornici da se ima uvažiti „realnost“ kada govore o KiM, to isto uopšte ne primenjuju na Krim? Pa da li iko veruje da je ruska vlast na Krimu upitna u bilo kom pogledu, kada je realnost u pitanju i da li iko veruje da se to može ikada izmeniti. Međutim, oni u toj realnosti vide sasvim dovoljan osnov da se ista ne uvaži i da se baš ta realnost uzme kao opravdan osnov uvođenja sankcija Rusiji. Dakle, protiv te stvarne realnosti se treba boriti. Naravno na strani zapada. Ma koliko to bilo bezizgledno i glupo. A protiv secesije Kosova se ne treba boriti, jer je to „realnost“, iako se ta realnost itekako može promeniti u sasvim dogledno vreme. Na KiM, to takođe treba zapamtiti, ključni deo vlasti vrše međunarodne institucije, dakle čak i nema realnosti da Albanci vrše vlast u bitnim segmentima. Ali je sve to za naše akademike, političare, analitičare, nesporno nepromenljivo. Opet na strani interesa zapada.
Odatle sledi, hteli to oni da priznaju ili ne, da je istina prosto tamo gde je zapadni interes, tačnije gde su interesi NATO, CIA, MI6 itd. A zašto je to istina – pa zato što te službe kažu da je tako. Pa onda kako bi drugačije mogli da misle i govore naši akademici.
Šesto. Da se počne sa pripremama. Za svaki slučaj.
Putin i Vučić rešavaju status Rusko-srpskog humanitarnog centra u decembru. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Fond strateške kulture
