Posle 42 dana iz rupe, duboke 46 metara, njih 14 izvađeno je živo. Kako su preživeli pad sa tolike visine i kako su toliko dana izdržali bez hrane i vode, nauka do danas nije objasnila.
Danas su žive samo tri žene, ostale su kao svedoci – da pripovedaju i prenose istinu o golgoti koja ih je zadesila.
– Skupili su nas, porodicu po porodicu i poterali ka jami. Dok smo išle uz planinu, pričale smo među sobom da će nas sigurno bacati žive. Tako je i bilo. Čitali su po azbučnom redu i gurali nas u rupu – seća se jedna od preživelih, Mara Jurić.
Tada je imala samo sedam godina, tek je pošla u prvi razred. U jamu su ih bacale prve komšije. Za njima i kamenje, bombe. Preživeli su samo oni koji su uspeli da se sklone iza zaklona na dnu same jame, čija je dubina 46 metara.
Od 218 bačenih u jamu, polovina su bila deca do 10 godina, ali bilo je i beba i one su prve umrle.Sam pad je preživelo mnogo, ali su vremenom umirali jedno za drugim.
Niko ne zna kako su žene uspele preživeti pad sa te visine.
Danima su živele među leševima, u polumraku i u strahu. I tako šest nedelja, od Svetog Ilije do Male Gospojine.
– Sećam se da sam danima bila ispod dve mrtve žene i da sam sve vreme dozivala majku. Kada me je napokon čula, izvukla me je, a ja sam sva bila u ranama. Bolje bi bilo da smo i mi ostale mrtve odmah, ali eto nismo. Ovako sam oko sebe gledala mrtve, žene su kukale, molile Boga da ih spase – priča Milica Maljković, koja je tad imala 10 godina.
Ni hleba, ni vode. Nego smo rosu kupile po zidu i to lizale. Samo jednu noć je pala kiša i nalila nam u jamu, pa smo jadne umakale u krpe i kvasile usta. U našim telima bila je samo duša, ostalo sve kosti, ne znam sama kako smo preživeli – dodaje.
Jedna žena je pobacila dete u jami. Druga je bila trudna kad je bačena, preživela je 42 dana, izašla iz rupe i rodila živo dete, a treća je mesec dana posle izlaska iz jame rodila blizance, ali su oni umrli.
Nadali su se de će ih Dalmatinci izvaditi iz jame jer su blizu, ali umesto njih, stigle su ustaše.
Iz grotla bezdana Ravni Dolac preživele žene 42 dana su dozivale pomoć. NJihov vapaj prvi su čuli čobani koji su u blizini napasali ovce. Među tim čobanima našao se i jedan u kom se probudio čovek.
On je otrčao kući i rekao ocu da u jami ima živih Srba. Čovek odlazi ustaškom komandiru i kaže mu šta mu je sin ispričao, na šta se komandir uhvatio za glavu i naredio da se žene odmah sutradan izvuku.
I među njima je, očigledno, bilo ljudi.
Posle šest nedelja provedenih u jami Ravni Dolac, počelo je vađenje preživelih.
Preživeli Srbi iz Livna posle rata nisu želeli da se svete onima koji su ih bacali u rake. Opet su morali da žive kuću uz kuću sa komšijama koje su im to uradile. I oprostili su im.
Posmrtni ostaci stradalih izvađeni su tek posle pola veka, u junu 1951. godine.
– Kad sam sišao dole, bio je to jeziv prizor, nešto neizbrisivo. Mi smo kopali, sve smo rukama radili da bismo došli do svih delova tela, da bismo izvadili sve kosti iz jame – kaže Vladimir Maljković, koji je juna 1991. godine učestvovao u vađenju posmrtnih ostataka.
Dodaje da je mesecima posle toga bio van sebe, nije mogao da veruje da se tako nešto zaista desilo.
Jame su obeležile istoriju ustaša iz Livna. U njihovim pokoljima u leto 1941. godine stradalo je oko 1.600 Srba, od čega 673 dece. Samo iz Čelebića ubijeno je ili bačeno u jamu 370 srpske dece.
1991. izvađeni su posmrtni ostaci stradalih Srba iz pet jama kod Livna.
Iz jame Ravni Dolac izvađene kosti 203-e dece i žena
Iz jame Rozvale izvađene kosti 80-oro dece
Iz jame Tušnica izvađene lobanje 50-oro dece
Iz jame Samograd izvađeno 27 lobanja odraslih i dece
Iz jame Provalija izvađene kosti 13-oro stradalih.
Taj stravičan zločin u jami Ravni Dolac bio je inspiracija Ivanu Goranu Kovačiću za njegovu čuvenu poemu “Jama.”
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da će Republika Srpska pomoći nekadašnjem komandatu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću da u žalbenom postupku dokaže svoju nevinost. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: RTS
