Ovaj projekat je finansirala i osmislila Turistička zajednica Knina, a profesor Dragoljub Čupković, jedan od preostalih Srba u ovom gradu prvi se javno usprotivio ovakvom prekrajanju istorije.
- Srbi kao da nikad nisu živeli na ovim prostorima, ali i kao da ničim nisu potpomogli izgradnju ovog grada. Stvarnost je sasvim drugačija, a to je očigledno nekome zasmetalo - kaže Čupković.
U pomenutoj turističkoj brošuri ne spominje se nijedna od "srpskih građevina", ali ni srpski intelektualci koji su na svaki način, kroz vekove, doprinosili razvoju grada.
- Mada se Saborni hram Pokrova Presvete Bogorodice nalazi u glavnoj kninskoj ulici i zvanično je spomenik kulture Republike Hrvatske, u ovoj brošuri nije pomenut ni slovom. Uostalom, kao ni preostalih 15 crkava i tri manastira iz 14. veka: Krupa, Krka i Dragović. Pa Bogoslovija - Tri jerarha u Krki je stara više od 400 godina, takođe nije zavredela da se nađe u turističkoj ponudi Knina - nabraja Čupković.
On podseća da se na spisku turističke ponude nisu našli i mnogi drugi istorijski vredni spomenici ili objekti.
- Čupkovića most, kameni vijadukt, remek-delo graditelja iz 1925. godine i dalje je drugi po veličini u Evropi. Ali u Kninu su i, doduše i dalje devastirani, škole i domovi Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića koji su ovde radili kao prosvetitelji. Mogu se nabrojati i brojni srušeni spomenici iz perioda NOB-a - ističe Čupković i dodaje da nije najporaznije to što u projekat turističke ponude ovog grada nije bio uključen nijedan Srbin, već čak ni struka.
- Čak nisu ni morali da pitaju nas. Ali Knin ima među sugrađanima i doktore nauka i profesora iz oblasti arheologije, istorije i umetnosti. Zar je bilo toliko teško da se upita struka, a ne da se i turistička ponuda zasniva na politici - pita Čupković.
Jelić: Ispravićemo propust
Čupković je na skandal sa turističkom brošurom najpre reagovao u "Slobodnoj Dalmaciji". To je izazvalo popriličnu buru u ovom gradu, posle koje su se, pritisnuti činjenicama, oglasili i čelnici Knina.
Gradonačelnik Marko Jelić ocenio je da je reč o "nenamernom propustu", koji će sigurno biti ispravljen.
- Reč je sigurno o previdu i mi ćemo to svakako ispraviti. To što profesor Čupković napominje zaista je deo našeg kninskog identiteta i kulturne baštine i kao takvo vredno spomena. Video sam brošuru i do tog propusta došlo je jer se radilo po inerciji, materijal je praktično preuzet od onih koji su na takvim projektima radili ranije - kazao je Jelić.
Pročitajte OVDE zašto je glavni istoričar Instituta za holokaust u Izraelu rekao da je Jasenovac bio brutalniji od Aušvica?
Izvor: Vesti