"Ja sam mogao da budem i fudbaler, ili čak policajac. Jedan deda mi je bio milicioner, a drugi fudbalski trener. Nisam postao fudbaler jer sam ekstremno netalentovan za fudbal", počinje svoju priču Srđan.
Kako je rekao, "Mobi Dik" je počeo 1989. u njegovoj glavi kad je hteo da se izrazim na neki svoj način.
"Kao neko ko je odrastao na muzici osamdesetih, bio sam poražen kad sam shvatio da je devedesetih sve otišlo dovraga. Bio sam poražen kada sam shvatio da ljudi slušaju narodnjake. Čuo sam da postoji neka Ibarska magistrala, da na nekim svadbama po selima neki ljudi pevaju pesme..."
Ispričao je kako je kao klinac radio u jednoj u diskoteci kao di džej.
"To je bio klub pri mesnoj zajednici. Program se sastojao iz neke strane muzike neobavezne za početak, onda disko fanki... Onda je bio blok domaće muzike ali Laki Pingvini, EKV... U ekstremnim situacijama, e to je naginjalo ka narodnjacima, bilo je Bijelo dugme. Ali to je meni bilo - Jao Bjelo dugme. Merlin? To uživotu nisam pustio. Kad mi neko traži Merlina kažem - Aj pali, pustiću ti EKV.", iskren je Srđan.
O devedesetima, između ostalog, kaže da se sklanjao da ga neko ne mobiliše.
"Nemam taj poriv da idem kao nešto da pucam. Što da pucam na nekoga. Ne znam šta bih uradio da me je neko terao u rat... Pa pobego bih kao neki moji prijatelji. Niko me na sreću nije proganjao, pa sam i ostao", kaže frontmen grupe "Mobi Dik".
On kaže da ne voli kad neko priča da su devedesete po pitanju muzike ružne, jer su one one su bile, što se tiče pesama, vesele.
"Mene niko nije zvao tad iz vlasti da pravim vesele pesme da skrenemo pažnju sa nečeg ružnog..."
Govoreći o svom najvećem hitu pesmi "Kralj kokaina" Srđan otkriva da je to njegova autobiografska pesma.
"Živeo sam sa devojkom, praktično smo u braku bili, od moje 19 do 23 godine. Kada smo se razišli ja saznam da je ona bila u šemi sa jednim od većih dilera kokaina. To je za mene bio šok. Tad sam i napisao tu pesmu", ispričao je on.
O žestokim momcima devedesetih kaže da ih je poznavao ali da im nikada nije podilazio.
"Znao sam pokojnog Šljuku... Sretao sam ih na sve strane. Arkana sam poznavao. Ok su gledali na mene. Nisam im podilazio, jer nisam imao nikakav interes. Neki kvazi kriminalci su mi nudili da mi budu sponzori ali sam to odbijao. Nisam hteo da me šetaju ko mečku", rekao je Srđan.
Što se političara tiče ističe da je bio jednom u kući Slobodana Miloševića na Dedinju.
"Bio sam u Miloševićevoj kući kad je njegova ćerka Marija pravila žurku. Pola estrade je bilo. Nisam video Slobu, video sam samo njega i njegovu ženu na slici na zidu", prisetio se Srđan.
Jelenu je ubio neko jako blizak-ili muž Zoran ili neko od članova porodice i prijatelja. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Balkan info
