Pravda

Piše: Mihailo Medenica Hoće li mu ova besramna vlast zvanično i dodeliti taj status, ili će, pak, kukaviči još jedanput ustuknuti pred korbačem pomahnitalih kauboja ostaje da se vidi, ali je Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova zanimljivo replicirala gospodi s divljeg zapada poručivši im da oni otvore Bondstil, američku bazu na Kosovu i Metohiji, pa da se vidi šta je zapravo ona i čemu služi?! Kao neko ko je posetio pomenutu okupatorsku bazu (dok sam još mogao na Kosovu i Metohiju) i ko je ljubazno ispraćen iz nje bez mogućnosti da ikada više kroči u nju mogu i moram reći ponešto o famoznom Bondstilu. Napominjem- ponešto, jer za razliku od centra u Nišu- Bondstilom niste u mogućnosti slobodno da šetate, naprotiv, svaki korak je ograničen, praćen i osmišljen! Ogračinen jer posle polusatne provere (a prolazite ih tri, barem je tada bilo tako) svakog posetioca preuzima uslužni i blazirano nasmejani američki oficir i prati u stopu, vodeći računa da gost ne “zaluta”, ne vidi šta ne treba da vidi i ne pita nikoga ništa dok mu se neko od zvaničnika ne obrati! Dakle, postroje vas u vrstu, potrpaju u one autobuse nalik školskim i voze određenom putanjom uz napomenu da je zabranjeno fotografisanje, osim kada oni kažu da može, a mogu barake, parkići, teretane, kantina, sala za odmor i sve ostalo što spada u domen nebitnog i protokolarnog. Sve to naravno umara i dobrano vređa jer shvatate da vas tretiraju maltene kao zarobljenika u “zlatnom” kavezu, a koliko je Bondstil zapravo centar mraka i jada za Srbe i uopšte čitav region svedoči sledeće. Naime, kada smo po završetku “obilaska” vojnog Diznilenda, jer takvim žele da ga predstave, primljeni na audijenciju kod tadašnjjeg komandanta, američkog pukovnika DŽefrija Litena, što je zapravo trebalo da bude svojevrsna konferencija za medije na kojoj bi odgovarao isključivo na američkougodna pitanja, nastao je problem jer sam se, što se njih tiče, drznuo da postavim tri za mene važna pitanja: da li znaju na čijoj se zemlji nalazi baza, da li su ti ljudi na bilo koji način obeštećeni ili ne daj bože upitani za kakvu dozvolu- pomenuti pukovnik je nemušto odgovorio kako misli da je Bondstil sagrađen na zemljištu Albanaca i da veruje kako su isti namireni! Odgovorio sam mu da to nije tačno, jer se baza nalazi bezmalo 90 odsto na zemljištu proteranih il’ pobijenih Srba koje niko ni za šta ne pita, nakon čega je nastao muk, pukovnik se nešto došaptavao sa zamenikom, oficirom iz Engleska, da bi taj isti oficir zamolio da još jedanput izdiktiram lične podatke kako bi ih upisao u tefter pred sobom, iz njemu a i meni znanih razloga! Sačekao sam koji minut pa postavio sledeće pitanje za koje nisam bio prozvan da ga postavim ali sam bezobrazno “uklizao” u neprijatnu tišinu: gde se nalazi pritvorska jedinica iz koje su tri dana pre toga “pobegla” trojica krvoloka OVK, navodno uhapšena, što su i preneli svi mediji- na šta mi je već kroz zube i valjano besno odgovoreno da pritvorska jedinica ne postoji i da niko ne bi moga da pobegne iz baze jer je oklopljena i čuvana zaista kao Bela kuća! Na taj nesuvisli odgovor zapitao sam kako ne postoji pritvor ako su svi mediji danima brujali o tome, i nije li kontradiktorno reći da niko ne bi mmogao da pobegne ako već ne postoji pritvor, aludirajući da su teroriste kulturno pustili da odšetaju u slobodu, zamoljen sam da pružim kolegam priliku da postave neko pitanje i da više ne uskačem preko reda! Engleski oficir me je uveliko gledao ispod oka, zapisijući pitanja i komentare koje sam iznosio, a po završetku mučne “konferencije za medije” prišao i zamolio da mu kažem odakle mi te dezonformacije?! Upitao sam ga da li me zaista smatra naivnim turistom koji je tu došao da razgleda kantinu i ambulante, na šta se tek kiselo nasmešio i “prijateljski” me uzeo pod ruku da kojim slučajem ne bih kuda odšetao jer je pukovnik morao da napusti salu, a valjalo nam je sačekati ga da nas isprati na ono što su očekivali da će nas oduševiti ko decu sa sela poseta prestoničkom Zoo vrtu- let “crnim jastrebom”, ponosom američkog vazduhoplovstva. U hangaru u koji smo dovedeni ponovo se pojavio pukovnik da nam poželi srećan let i slavodobitno upita da li znamo pred kakvim “čudom” stojima i po čemu je poznat? Odgovorio sam da je meni lično najpoznatiji po filmu “Pad crnog jastreba” i da mi naši, srpski, helikopteri deluju nekako pouzdanije jer su ruskog dizajna a za komandama su srpski piloti koji su ’99. pokazali kako se leti- na šta je pukovnik samo okrenuo glavu prveći se da ne čuje, odnosno, da ne želi da čuje išta više, nakon čega smo se ko dečica postrojili da se pozdravi sa svima i “zahvali” na poseti. Rukovanje sam iskoristio za još jedno pitanje, odnosno, konstataciju: kada Bodnstil bude rasformiran a zemlja vraćena Srbima, kao i Srbi na Kosovo i Metohiju, uzimam sto za mini-fudbal iz sale za rekreaciju i vodim na roštilj u Peć za zbogom iz južne srpske pokrajine- pukovnik se grohotom nasmejao poručivši da pozov za ručak prihvata, daje i sto, a što se baze tiče kaza da će ostati tu da osigura mir i Srbima i Albancima! “Kojim Srbima, i da li Bondstil za Srbe uopšte može značiti kakav mir i zbeg”, nije stigao da odgovori, ljubazno sam zamoljen da sednem u letelicu uz najstrožu napomenu da je zabranjeno fotografisanje pilota, instrument table, kao i baze prilikom poletanja i sletanja! Sve ostalo je istorija, ni malo lepa sa Srbe na Kosovu i Metohiji, jer kao što sam i tada napisao: “Iz vazduha se najjasnije razaznavalo koja su srpska a koja albanska sela- iz albanskih se vio dim iz dimnjaka, srpskih više nije bilo…”! Dakle, posetiti Bondstil znači- ne gledati, ne pitati i uživati u svežem vazduhu! Tajne mračne američke baze dugo će, bojim se, ostati mračne tajne, za razliku od humanitarnog centra u Nišu! Kada vam otvore kapije Bondstila zatvore vam oči i usta- kada vam otvore kapije centra u Nišu kao da vam domaćin otvara avliju svojeg imanja dočekujući vas na slavi! Treba li još da polemišemo o status rusko-srpskog humanitarnog centra i “prijateljskim” namerama pomahnitalim kauboja?! Što se mene tiče ni slova više! Situacija je veoma opasna - preti nam treći svetski rat. Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Fond strateške kulture