Ova analiza, koja je nedavno interno prosleđena članovima EP, ne predstavlja zvaničan stav EP. Kako je Tanjugu rečeno u EP, u pitanju je analiza koja je načinjena da bi poslužila kao dodatna informacija parlamentarcima prilikom debate o određenim pitanjima. U tom dokumentu pod nazivom "Saradnja Srbije sa Kinom, EU, Rusijom i SAD", u preporukama EU i EP se konstatuje da "javnost u Srbiji slabo razume šta tačno EU traži kad je u pitanju Kosovo, uključujući i razgraničenje poimanja 'pune normalizacije' od 'priznavanja'". "EU bi trebalo da teži unapređenju komunikacije da bi se istaklo da je proces pristupanja fokusiran na 'potpunu normalizaciju' odnosa dve strane, a ne nužno priznavanje (iako bi to moglo da se pojavi u jednom trenutku u budućnosti). Iako je to i dalje za mnoge Srbe gorka pilula, to bi mogao biti dovoljan politički 'smokvin list' da se ublaže brige oko nezavisnosti Kosova", piše u preporukama analize. U analizi se predlaže da bi institucije EU trebalo da rade na poboljšanju svog imidža i negativne percepcije EU u srpskoj javnosti, promovišući evropske vrednosti. "EU mora da se postara da ne izgubi reputaciju zaštitnika određenih principa, kao što su vladavina prava (nezavisno pravosuđe...), transparentnost, demokratija", kaže se u analizi. U analizi se preporučuje da, sa političkog stanovišta, EU mora da pokaže i određeno "političko prilagođavanje" za Srbiju što se tiče Kosova i drugih osetljivih pitanja. "Naročito se izuzetno kontroverzna pitanja, kao što su sankcije protiv Rusije, moraju pažljivo tretirati", navodi se u preporukama i ističe da bi trebalo naglasiti da se interesi Srbije u regionu podudaraju sa interesima EU (kada je reč o regionalnoj stabilnosti, prosperitetu i prihvatanju evropskih vrednosti). Preporučuje se da se prosečnim građanima Srbije objasne napori EU i njeno angažovanje u Srbiji, da se EK ukaže na značaj izgradnje pozitivne javne slike EU među Srbima, da se uspostavi specijalni fond EP za sprovođenje informativnih kampanja "u korist naroda Evrope". Takođe se, između ostalog, preporučuje i održavanje javnih događaja u Briselu i Beogradu u saradnji sa različitim generalnim direktoratima Evropske komisije, kao i bliska saradnja sa srpskim Ministarstvom za evropske integracije i odobrima Narodne skupštine. Šta je Dačić rekao nakon sastanka u Atlantskom savetu o ulozi SAD-a na Balkanu, ali i u briselskim pregovorima između Beograda i Prištine, pročitajte OVDE. "Privremeni okupatori sa Zapada žele da rasture srž srpske državnosti", tvrdi Valerij Mihailovič Korovin je zamenik direktora Evroazijskog pokreta i direktor Centra geopolitičkih ekspertiza iz Moskve. Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
