Tom presudom Slobodan Praljak osuđen je na 20 godina zatvora. Čim je čuo presudu Praljak je popio otrov. Preminuo je u bolnici istog dana.

Haški sud u martu ove godine Hrvatskoj i BiH uputio je vrlo neobičan zahtev.

Od država se, naime, traži da lociraju imovinu generala Slobodana Praljka.

Haški sud tvrdi da je na obranu generala Praljka dosad potrošeno gotovo tri miliona evra koje nemogu da naplate pa od Hrvatske i Bosne i Hercegovine traže pomoć u lociranju bilo kakve imovine koja bi se mogla zapleniti.

Ako bi Hag ikada krenuo u rasplitanje te priče, vlade obe zemalje suočile bi se sa rasplitanjem jedne od najneobičnijih porodičnih priča koja, kako kažu upućeni, u sebi sadrži sve elemente drame koja se već 25 godina odvija na ovim prostorima.

Bezvremena drama počela je devedesetih, tačnije 1991. godine, kada je Hrvatsku napustio ugledni pesnik Goran Babić. Urednik kulturnog nedeljnika Oko bio je u braku s Kaćušom Babić s kojom je imao i dvoje dece - sina Nikolu i ćerku Natašu. Ali, brak s Kaćušom nije potrajao te se ona s dvoje male dece odlučila preudati, i to za Babićevog dobrog prijatelja, tada još nepoznatog Slobodana Praljka, pisao je u martu ove godine Jutrarnji list.

Deca su snažno zavolela svog očuha, o čemu dovoljno govori podatak da je sin Gorana Babića, Nikola, zadržao očevo prezime, ali je dodao i Praljkovo.

Praljak je, do rata živeo vrlo uspešnim životom. Često se ističe kako ima diplomu s čak tri zagrebačka fakulteta.

Elektrotehniku je diplomirao 1970., filozofiju i sociologiju 1971., a sledeće godine završio je i Akademiju za kazalište i film. Najviše se video u pozorišnim vodama te je najduže radio kao pozorišni redatelj, a ostaće upamćen i kao reditelj televizijske serije “Blesan i tulipan”, dokumentarnog filma “Smrt psa” te igranog filma “Povratak Katarine Kožul”.

Tek će devedesetih postati važno vojno lice, kasnije i glavni načelnik štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO) te hrvatski vojni predstavnik u BiH, optužen za zločine nad muslimanskim stanovništvom i rušenje Starog mosta u Mostaru. 

Babićeva i Praljkova zajednička deca, Nikola i Nataša, danas su vrlo uspešni ljudi o kojima se u javnosti malo zna.

Novinare izbegavaju, a o Praljkovoj supruzi Kaćuši gotovo da se ne zna baš ništa.

Snimljena je tek pred desetak godina, kada je pratila suđenje s galerije Haškog tribunala. Pažnju medija Nikola Babić-Praljak privukao je početkom ove godine najavom gradnje velikog hotela u Zagrebu, na lokaciji njihovog porodičnog poslovnog Centra 2000 na Radničkoj cesti.

Firma Oktavijan, u vlasništvu obitelji Praljak, uskoro kreće u gradnju poslovne zgrade i hotela na devet spratova na zagrebačkoj Radničkoj cesti, na delu parcele na kojem je već sagrađen njihov poslovni kompleks Centar 2000.

Cela bi investicija trebalo da košta između 12,5 i 14 miliona evra.

Praljkova firma osnovana je 1998. godine, a osnivači su bili Slobodan Praljak i njegov brat Zoran. Praljak je bio direktor do 2005., kada je svu imovinu, pa tako i učešća u kompaniji, prepisao na posinka Nikolu koji od tada vodi firmu.

Zbog toga se u više navrata pisalo kako Haaški sud neće moći da naplati svoje troškove jer Praljak na svoje ime nema doslovno ni kune vredne imovine.

To što njegova porodica, a ponajviše Nikola Babić-Praljak, “drmaju” poslovnim carstvom vrednim desetine miliona evra, sudu je beznačajno jer, kako su svojevremeno upozorili i Praljkovi advokati, sin ili bilo koji drugi član porodice ne može biti predmet zaplene zbog troškova suđenja Slobodanu Praljku.

Carstvo je podigla Praljkova firma Oktavijan d.o.o., koja je 2011. ostvarila prihode od 2,9 miliona evra. Ali, to nije jedina kompanija u njihovom vlasništvu, imaju ih još nekoliko.

I porodična kuća na Kraljevcu, prostire se na nekoliko stotina kvadratnih metara, a i kuća do njihove bila je nekad u njihovom vlasništvu.

Praljak je imao i stan u Ilici 109, koji mu je dodelilo Ministarstvo odbrane, ali njega je, kaže njegov prijatelj, prodao uoči suđenja.

Navodno poseduju i brod koji je general sam uredio. Spominjali su se i bankovni računi u Hrvatskoj i BiH, ali to će, dođe li do toga, morati utvrđivati za to nadležne službe.

Kći Nataša takođe je vrlo uspešna poslovna žena i novinarka.

Devedesetih je pisala za brojne hrvatske medije, a nakon toga odlučila je sreću potražiti u inostranstvu. Dugo je živela na Islandu te u Pragu gde je jedna od osnivača Praškog koledža, prestižnog britanskog privatnog fakulteta u Pragu.

Ima diplomu iz međunarodnih odnosa Univerziteta Čarls u Pragu te magistraturu iz političkih nauka sa Univerziteta na Islandu. U braku je s američkim državljaninom.

"To je jedna vrlo ozbiljna priča, ona je ostvarila uglednu karijeru na američkim radijima i širom Evrope, radila je za neke od najuglednijih čeških medija, a Praški koledž ozbiljna je institucija koja joj donosi mnogo novca", kaže Natašin poznanik.

Praljak o svojoj (odnosno Babićevoj) ćerki Nataši govori i u jednoj od svojih brojnih knjiga (poslednji podatak je da ih je objavio ukupno 25).

U toj knjizi govori, između ostalog i o svojoj imovini te troškovima koje je imao devedesetih.

U istoj knjizi, govoreći o svom imovinskom stanju, tvrdi i kako se tih godina na Island preselila njegova poćerka Nataša Babić te kako je imala svadbu koju je on finansirao.

Nataša i Nikola ne žele da razgovaraju o svom očuhu. Iako su bili vrlo pristojni i susretljivi, odbili su našu molbu da razgovaramo o Praljku.

Nikola je rekao kako već duže vreme ima “politiku” da ne razgovara sa predstavnicima medija. Slično nam je poručila i Nataša Babić koju smo uspeli kontaktirati putem elektronske pošte.

“Ne smem govoriti u javnosti o suđenju i generalu Praljku. O njemu lično, kao o svom očuhu, mogu samo reći da je vredan moje ljubavi i poštovanja”, napisala je svojevremeno Nataša Babić.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj juče je u izjavama za više medija pohvalio hrvatskog generala Praljaka koji je ispijanjem otrova tokom suđenja u Hagu oduzeo sebi život. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Jutarnji list