Budimpešta je prošle nedelje stavila veto na održavanje samita NATO-Ukrajina, čime je dostignut vrhunac tenzija dve zemlje. Ovo je bio odgovor Budimpešte Kijevu na novi zakon o obrazovanju kojim se ukida školovanje na manjinskim jezicima. Mađarske vlasti takođe su zapretile i blokadom Ukrajine na putu ka EU. Ipak, ako u slučaju Mađarske i ima šanse za kompromis, po pitanju Poljske to je gotovo nemoguće.
Iako Kijev i Varšava dele zajednički interes odbrane od Rusije, stare nesuglasice i danas ih dele, i čini se da nema prostora da će vlasti promeniti mišljenja.
Naime, poljski senator i istoričar Jan Žarin nedavno je odgovarajući na pitanje o situaciji sa poljskim grobovima u Ukrajini, izjavio kako je "Ukrajina po pitanju istorijske memorije varvarska zemlja u odnosu na Poljsku". Senator je rekao da u odnosima dve zemlje vlada višedimenzionalna kriza, koju su uzrokovale "ozbiljne i duboke kulturne razlike između Poljske i Ukrajine", zbog čega će kako je rekao, njihovi odnosi biti vrlo plitki.
Istorija o kojoj je govori vezana je za masovna stradanja poljskih vojnika tokom 20. veka na teritoriji današnje Ukrajine, čiji grobovi do dan-danas nisu obeleženi ni krstom. Ali ni žrtve genocida u Volinju, gde je stradalo oko 100.000 Poljaka.
Kijev, pored svih spoljnopolitičkih interesa, ipak ne može da obeleži grobove Poljaka, jer su genocid u Volinju počinili upravo današnji heroji Ukrajine, Stepan Bandera i njegova Ukrajinska ustanička vojska (UPA), vojno krilo Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN). Nacistički kolaboracionisti i sledbenici Bandere ubili su na hiljade Poljaka, uglavnom u regiji Volinj, koja je danas deo Ukrajine, ali je pre Drugog svetskog rata bila deo Poljske, piše "Logično".
Postoje dva razloga zbog kojih su ukrajinski nacionalisti to učinili. Između dva rata Poljaci jesu ugnjetavali Ukrajince iz te regije, prisiljavali ih da pređu na katoličanstvo i uopšte ih tretirali kao građane drugog reda. Tokom 1943. godine su mnogi volinjski Poljaci bili simpatizeri Crvene armije, što je pokrenulo seriju pokolja i završilo se genocidom u Volinju.
Za službenu Varšavu je obožavanje Bandere neshvatljivo. Pokolj u Volinju je među najgorim zverstvima nad Poljacima, ali se Banderi i njegovim sledbenicima u školskih udžbenicima i javnom životu Ukrajine odaje počast kao herojima.
- Banderizam je postao deo državne ideologije, a genocidna ubistva u Volinju služe za oblikovanje novog ukrajinskog identiteta - napisao je bivši poljski premijer Lešek Miler.
Poljska i Ukrajina još održavaju veze zbog ubeđenja o ruskoj invaziji, ali svađa zbog genocida u Volinju i neprihvatanje Kijeva da ga prizna kao takvog, lako može dovesti do razlaza.
Pročitajte OVDE šta će biti srpske mere protiv bahatih ambasadora, kao što je ukrajinski?
Izvor: Blic
