Ovako priča general u penziji Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant Prištinskog korpusa i Treće armije Vojske Jugoslavije. Posle 10 godina izgubljene slobode i odslužene kazne u Hagu, Lazarević se, s više tuge nego gorčine, priseća svega kroz šta je prošao.

- Na Kosovu su se sve do juna 1999. vodile neprestane borbe, prsa u prsa. NATO se nije nadao takvom umeću srpske vojske, a pre svega ne tako visokom moralu i vojnoj etici. Oni su i sami priznali da su poniženi. Glavnokomandujući NATO Vesli Klark je 2000. godine izjavio: "Ništa nismo mogli da uradimo toj vojsci na Kosovu, pa smo zato gađali civilne ciljeve." Mi smo se, za razliku od njih, do kraja borili časno - govori Lazarević.

NATO je, kaže general, morao da prikrije svoje zločine nad srpskim narodom. Učinili su to zamenom teza, pa su krivci vrlo brzo nakon rata traženi u redovima srpske vojske.

- Pre 13 godina, 2004. na 2005, tražili su od mene da zbog opstanka Srbije i pregovora o Kosovu dam svoju glavu. Iako prvobitno nije tražena moja glava već tuđa, ali pošto tuđa nije pristala, ja sam bez primljene optužnice sam otišao u Hag. Rekao sam tadašnjem državnom vrhu: "Evo moje glave Hagu ako će Srbiji biti bolje" - navodi general.

Osuđen je, objašnjava, bez dokaza za komandnu odgovornost, a sve u cilju međunarodne farse koja je trebalo da prikrije zločine protiv čovečnosti koje je NATO počinio.

- Sve što se u Hagu desilo za normalni razum je neshvatljivo. Kreirali su optužnice i vodili postupke nelegitimne sa aspekta Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. Nisam osuđen za delo bilo kog od svojih vojnika, a pogotovo ne za svoje lično. Po njima, trebalo je da kao komandant predam korpus, da se povučem i da izdam svoju zemlju. Koji bi to pravi general ikada učinio? - kaže general.

Posledice 10 godina otete slobode, moje i moje porodice, i danas osećam. Sve dok me zdravlje služi, a sada je pod kontrolom naših lekara, dovoljno mi je samo da sam sa najbližima. Dok sam pored njih, ni na šta ne mogu da se žalim, priča Lazarević.

- Unuka Lana rodila mi se dok sam bio u Hagu. To je još jedan zločin prema mojoj porodici. Čovek kada je lišen slobode bez ikakvih osnova samo zato što je branio zemlju i može sam to nekako da podnese. Ali kad zna da to trpi cela porodica, onda je to stvarno previše - navodi on.

Dane sada provodi sa suprugom Olgom, trojicom sinova i unucima Lanom (3), Nikolinom (8) i Lazarom (14). Tokom 10 godina boravka u Hagu viđao ih je svega jednom do dva puta godišnje.

- Trebalo je i novca i zdravlja da se sve to izdrži. Bilo je to veliko mučenje za njih, provođenje kroz razne kapije, procedure... Dok dođe do susreta, bude baš teško i ostane malo vremena za razgovor.

Posledice bombardovanja zabranjenim oružjem 1999. godine u Srbiji će se osećati milenijumima i država mora nešto preduzeti da ublaži njihovo dejstvo, tvrdi Lazarević.

- I sada nas ubijaju po Srbiji. Vreme radioaktivnog dejstva osiromašenog uranijuma koji je NATO koristio u agresiji na našu zemlju traje četiri milijarde godina. Upotrebljavali su zabranjeno oružje. Zašto bi inače Ujedinjene nacije posle rata tražile od NATO podatke o tačnim lokacijama i tačnim količinama oružja koje su koristili u bombardovanju Srbije. NATO je spisak dostavio tek 2004, i to za 102 lokacije, iako se sumnja da ih je bilo mnogo više.

Pre nego što je dobrovoljno otišao u Hag, general Lazarević dobio je poziv od patrijarha Pavla da se vide.

- Rekao mi je tada: "Generale, znam šta se uradili za Srbiju i za Kosovo. Biću u molitvama sa vama i sa vašom porodicom, u nadi da se vratite. Verujem da hoćete." Ja sam mu odgovorio da idem svestan na haški krst, u istoj nadi da ću se sa tog krsta vratiti jednog dana u Srbiju. I, evo, hvala dragom bogu, to sam i dočekao.

- Lazarević je 2003. optužen pred Haškim tribunalom

- U Hag je otišao dobrovoljno

- Osuđen je 2009. na 15 godina

- Stavljena mu je na teret komandna odgovornost, bez ikakve direktne umešanosti u bilo kakav zločin

- Odslužio je dve trećine kazne

- Ukupno je 10 godina proveo iza rešetaka.

Sad Ji preporučuje Srbiji da vodi antirusku politiku poput montenegrinske Podgorice. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf