Pod rečju „noviteti“ u ovom slučaju se ne podrazumevaju samo „kozmetičke promene“, već dubinska modernizacija i opremanje sistemima nove generacije. Novi-stari tenk sada može brže da se kreće i preciznije da gađa, čime se T-72B3 sada drastično razlikuje od svog prethodnika T-72 i time je daleko manje ranjiv u odnosu na tenkove koje u svojim redovima ima NATO.
Inicijalno je modifikacija B3 bila zamišljena tako da se na jeftin i brz način „osveže“ već postojeće „sedamdeset dvojke“, konstruisane još početkom sedamdesetih. Nije bilo zamišljeno da se drastično menja baš sve. Neposredni prethodnik T-72B3 je tenk T-72B, modernizovana verzija tenka T-72, koji je imao čitav niz karakteristika koje su ga razlikovale od tenkova iz porodice T-72. To su na prvom mestu vođeni protivoklopni projektili „Svir“, laserski nišan 1K13, kao i reaktivni oklop.
Osnovne prednosti tenkova iz porodice T-72 „Ural“ je neprevaziđena pouzdanost čak i u najtežim uslovima, bez obzira da li je to ekstremna toplota, mraz, pesak ili povećana vlažnost vazduha. Uništiti T-72 je gotovo nemoguće i zato se promene nisu ticale toliko bazične konstrukcije, koliko sistema zaštite i upravljanja paljbom.
Obnovljeni tenk sada pruža sveobuhvatnu zaštitu koja je povećala njegovu efikasnost. Ovde se misli na borbu sa masovnom upotrebom protivtenkovskog oružja.
Tokom modernizacije, tenk je dobio novi sistem upravljanja vatrom, uključujući i višekanalni sistem nišanjenja. Pomoću njega tenk može u svako doba dana da locira i prepozna cilj na rastojanju do 5 km. Osim toga, tenk je opremljen digitalnim balističkim računarom sa kompletom senzora koji prepoznaju meteorološke i topografske uslove.
On omogućava automatizaciju procesa pripreme paljbe i značajno povećava njenu preciznost. Novi kompleks upravljanja paljbom garantuje visoku verovatnoću uništenja raketnog cilja — i iz mesta i u pokretu na udaljenosti do 5 km. A sistem za automatsko praćenje ciljeva olakšao je posao nišandžijama pri paljbi u pokretu i ciljanje pokretnih ciljeva. Osim toga, usavršeni tenk je dobio savremeni reaktivni oklop i digitalna sredstva veze.
„Zahvaljujući ’Reliktu‘ suštinski je pojačana zaštita T-72B3 od kinetičkih penetratora“, govori vojni ekspert, glavni urednik lista „Arsenal Otadžbine“, pukovnik Viktor Murahovski.
Sagovornik objašnjava da su prethodni modeli imali uglavnom opremu protiv kumulativne municije, a da je to nedovoljno efikasno u borbi protiv kinetičkih projektila.
Ekspert dodaje da postoji mogućnost i da se na na tenk T-72B3 postavi i sistem aktivne zaštite, koja je analogna izvoznoj verziji „Arena E“. Ali, takva oprema čini ovo vozilo drastično skupljim, stoga je rusko Ministarstvo odbrane ne naručuje, kako bi se pridržavalo kriterijuma „cena-efikasnost“.
„Tenkovi se ne bore protiv tenkova. U tu svrhu se koriste protivtenkovske jedinice, a zadatak tenkova je da slome odbranu protivnika, i to ne samostalno, već u vrlo koordiniranoj akciji sa pešadijom, artiljerijom i uz podršku PVO“, objašnjava Murahovski.
Kako se moćni dizel motor ne bi pregrejao ili „nagutao“ prašine ili peska, konstruktori su predvideli visokoefikasni sistem hlađenja i prečišćavanja vazduha koji ulazi u tenk spolja. Zato se ovaj tenk može koristiti na različitim meridijanima i neće ostaviti na cedilu svoju posadu čak ni u pustinji na plus 50 stepeni Celzijusa, ali ni po močvarnom tlu. A još jedna važna razlika poslednje verzije T-72B3 u odnosu na prethodne verzije je automatski „menjač brzina“.
Do 2020. godine planirano je da se modernizovanim sistemima opremi 71 odsto tenkova. Po podacima iz 2016. godine, u redovima oružanih snaga Rusije nalazi se 2.700 tenkova koji su spremni za upotrebu, dok je još oko 10.000 „u stanju mirovanja“.
Pročitajte OVDE sve o najmoćnijoj ruskoj podmornici.
Izvor: rs.sputniknews
