Prethodnih dana, speleolozi su se još jednom spustili na dno jame, a među kostima, tabakerama, kaiševima, opancima, cokulama i ispucanim čaurama pronašli su jedan prepoznatljiv predmet - staklo i deo okvira za naočare, koje liče na one koje je uoči streljanja 1946. godine nosio đeneral Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini.

- Pored dela naočara, koje smo pronašli u jami Cerova, a koje izgledaju baš kao one kakve je imao Draža Mihailović, postoje i svedočenja da su se Slobodan Penezić Krcun, vođa akcije hvatanja đenerala, kao i Miloš Minić, tužilac u sudskom procesu protiv Mihailovića, u poratnim godinama na Zlatiboru lično raspitivali o jami. Bilo im je verovatno važno da baš oni, bez posrednika, provere šta meštani znaju o tajni koju pećina krije. Minić je pokazivao naročito interesovanje - objašnjava Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. - Komunisti su decenijama istraživačima vešto poturali pogrešne tragove o tajnom grobu vođe ravnogorskog oslobodilačkog pokreta. Jednako revnosno i vešto, udaljavali su istraživače od jame Cerova. Tako je ona bila tajna, sve do sada. To budi opravdanu sumnju da je đeneral Dragoljub Draža Mihailović 17. jula 1946. mogao biti streljan baš nad pećinom u Mušvetama i da je bačen među kosti svojih saboraca, likvidiranih godinu dana ranije.

Da li na Zlatiboru, na dnu jame Cerova, zaista počiva komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini?

- Do odgovora ćemo doći. Odmah po ponovnom spuštanju u jamu obavestili smo policiju o novim otkrićima, a njihova obaveza je da o svemu izveste tužilaštvo. Uprkos višedecenijskom zataškavanju, tužilaštvo je dužno da pokrene istragu. Očekujemo da će DNK analize posmrtnih ostataka biti urađene. One bi mogle da daju odgovor o tragičnom kraju Draže Mihailovića i ostalih značajnih pripadnika ravnogorskog oslobodilačkog pokreta kojima je suđeno zajedno sa Mihailovićem, a koji se nisu domogli izbeglištva - dodao je Stamatović, koji se sa šestoricom speleologa i četvoricom sveštenika Srpske pravoslavne crkve spustio na dno jame. Jamu Cerova nedavno je otkrio freskopisac i speleolog Dimitrije Mirko Ćelić iz Prigrevice kod Apatina, sa kolegama iz beogradskog kluba "Asak". 

- Staklo i deo metalnog okvira naočara načeo je zub vremena. Metalni deo je skoro potpuno satrulio, ali je ostatke moguće konzervirati. Uz deo naočara, u podzemnoj dvorani 50 sa 50 metara, pronađene su dve tabakere, cokule, opanci, gumenjaci, dva opasača, značka Saveza skauta omladine Kraljevine Jugoslavije, delovi testere, prazne čaure, žice kojima su žrtvama bile vezane ruke i noge - kaže Ćelić. - Ličnih dokumenata kod žrtava, nažalost, nema. Ili su im oduzeta pre likvidacije ili su satrulila.

Skromni istorijski izvori govore da je na Zlatiboru netragom nestalo između 200 i 300 srpskih mladića, povratnika iz rata u jugozapadnu i zapadnu Srbiju. NJima je obećavana sloboda "ako nisu okrvavili ruke". Neki od njih završili su u jami Cerova. Većini se, ipak, trag gubi u užičkom zatvoru.

- Krajem 1945. dođoše u Mušvete dve žene iz Kosjerića, u crnini. NJima je neko došapnuo tačno mesto gde su im muževi skončali. Jedna od njih reče da joj se muž zvao Srbo - svedoči Obren Đekić (90), jedini živi svedok likvidacija nad jamom Cerova.

On je posvedočio da je njegov otac Ivan, solunac, video kako B. A. sa D. R. i Đ. M. ubijaju ljude nad jamom! Sva trojica su Zlatiborci. Dogodilo se tako da se za samo jednu žrtvu zna da je reč o "Srbu iz Kosjerića".

Ko su ostali, zasad nije poznato. Dok se ne utvrdi istina, predmeti pronađeni u jami biće konzervirani i sačuvani. Opštinari su raskrčili stazu do jame dugu dva-tri kilometra kroz neprohodnu šumu. Uskoro će urediti ovaj prilazni put, da bi pećinu otvorili za posetioce.

Mesto na kome počiva Draža Mihailović najveća je srpska tajna. Dosadašnji tragovi vodili su na Adu Ciganliju, na plavni deo Velikog ratnog ostrva, u Lisičiji potok u blizini Belog dvora...

Jedino su u jami Cerova, u zlatiborskom selu Mušvete, pronađeni nekakvi tragovi, koji bi mogli da reše višedecenijsku misteriju. DNK analiza nađenih kostiju mogla bi da zatvori veliko srpsko traganje, čiji su najvažniji akteri: Mihailović, Krcun i Minić - svi iz užičkog kraja.

U jami Cerova služen je parastos stradalnicima čije su kosti nedavno otkrivene na dnu pećine. Četvorica sveštenika sa Zlatibora i iz Užica, a nešto ovakvo dogodilo se verovatno prvi put u istoriji, spustila su se niz konopce, sa speleolozima, na dno jame. Dole, oko petnaest metara ispod površine zemlje, služili su parastos zasad bezimenim žrtvama. Nad njihovim je kostima, posle sedam decenija skrivanja užasnog zločina, zasijao plamen sveća.

Raspitivanje Miloša Minića za jamu Cerova na Zlatiboru mogao bi da bude poslednji čin u njegovim odnosima sa streljanim đeneralom Mihailovićem. Baš je Minić krajem jula 1941, a zatim još dva puta, u avgustu i septembru iste godine, vodio pregovore sa Mihailovićem o zajedničkoj borbi partizana i ravnogoraca. Bili su to prvi zvanični kontakti dveju strana. On je organizovao, a zatim je i prisustvovao susretu Josipa Broza i Draže Mihailovića u Struganiku 19. septembra 1941. Posle rata, bio je tužilac na procesima svim najvažnijim ravnogorcima, Keseroviću, Lukačeviću, Gašpareviću... Bio je glavni tužilac u "Beogradskom procesu" Mihailoviću i još 23 pripadnika JVuO, vojnim komandantima, predratnim srpskim političarima i članovima Jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

Pročitajte OVDE zašto general Vladimir Lazarević kaže da je ponizio NATO do srži?

Izvor: Novosti