„Iako su vaskularne i bolesti srca na drugom mestu rizika od oboljevanja i vrlo čest uzrok smrtnosti u našoj zemlji, jako zahtevna specijalizacija i još više, neophodna praksa, ne motivišu studente da se opredele za kardiohirurgiju. Posebno se to oseća u po mnogo čemu zahtevnijoj dečjoj kardiohirurgiji“ – tvrdi načelnica Službe za kardiotorakalnu hirurgiju Instituta za zadravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“. Baveći se mahom urođenim srčanim manama, prateći pacijente do punoletstva doktorka Stajević ističe značaj timskog rada. Ona ističe da joj je želja da se dečja kardiohirurgija organski i prirodno poveže sa adultnom, kako bi pacijent imao odgovarajuće praćenje, posebno u slučajevima potrebe za reoperacijom, što bi značajno umanjilo rizike.
„Nije bilo lako napraviti tim, jer nije dovoljno samo položiti stručni ispit da biste se osmelili za prvu operaciju. Meni je trebalo punih pet godina“ – kaže dr Stajević, koja s žaljenjem konstatuje da mnogi studenti na hirurgiju gledaju kao na dobar lični marketing preslikan iz serija, nesvesni u dovoljnoj meri ozbiljnosti izabranog životnog poziva. Na pitanje koliko traje njen radni dan, dr Stajević odgovara „Koliko treba da traje“, odnosno koliko je potrebno da bude sigurna da malim pacijentima neće biti potrebna nova intervencija.
Tim Instituta koji predvodi često putuje i veoma se stručno usavršava. Između ostalog, usvojio je pozitivnu praksu nekih dečjih bolnica u kojoj svaki član razgovara sa roditeljima i upućuje ga u prognoze za lečenje bolesti, to jest srčane mane. Domaća karidohirurgija ne radi trasnpalnatcije srca i mane izlaznog trakta leve komore, kada se pacijenti upućuju u specijalizovane ustanove koje su već rutinski savladale ovaj operativni postupak, inače je dostigla svetske standarde. O ofanzivi u kojoj je 5000 Srba pobedilo 40000 neprijatelja čitajte OVDE. Izvor: Pravda/Helm Cast
