Ovo je prvi put da naša vlada ima jedno takvo ministarstvo i Popović se trudi da mu da puni smisao i tvrdi da zasad u tome uspeva. Ali prvo da upitamo da li je teže biti biznismen ili političar?
- Teško je i jedno i drugo ako želite da imate dobar rezultat. Svaki posao nosi mnogo odricanja i odgovornosti. U politici se vodim istim principima kao i u biznisu, orijentisan sam na rezultat. Želim svojim radom u Vladi da pomognem da građani žive u uređenijoj i bogatijoj zemlji. Nadam se da ću u tome biti jednako uspešan kao i u biznisu.
Priča se o neophodnosti ulaganja u IT industriju. Koliko novca i u koje konkretne projekte je uloženo otkako ste na mestu ministra?
- Prvi put Vlada ima ministra za inovacije. Do pre pet meseci niko nije pričao o inovacijama, a danas o tome priča cela Srbija. To je vizija predsednika Vučića, koji razvoj Srbije vidi kroz razvoj inovacija i digitalne ekonomije, isto kao Putin u Rusiji i Merkelova u Nemačkoj. U Nišu je nedavno otvoren moderan inovacioni startap centar na više od 600 metara kvadratnih, gde se već uselilo šest studentskih startap kompanija. Gradi se naučnotehnološki i inovacioni park u Novom Sadu koji će biti najmoderniji u regionu. To je investicija vredna oko 20 miliona evra. Sledeće godine započinjemo izgradnju regionalnih inovacionih startap centara širom Srbije.
Koliko se novca iz budžeta izdvaja za inovacije, planirate da ga povećate, kako i koliko?
- Budžet za inovacije za sledeću godinu povećali smo za oko milijardu dinara. Privlačimo i nove investicije u području inovacija. U planu je početak izgradnje srpsko-kineskog industrijskog parka koji će se nalaziti u Borči, pored Pupinovog mosta, na 320 hektara državne zemlje. Ova investicija je vredna čak 300 miliona evra. Studija izvodljivosti predviđa da će u parku raditi oko 1.000 kompanija i da će biti zaposleno preko 10.000 ljudi. Preko 40 velikih kineskih kompanija izrazilo je spremnost da dođe u ovaj park.
Koja su to tri projekta vredna više od 20 miliona evra za unapređenje IT i naučnoistraživačke infrastrukture u planu i dokle se stiglo sa tim?
- Jedan projekat je izgradnja lamele za laboratorije Elektronskog fakulteta u Nišu. To je investicija vredna preko pet miliona evra. Drugi projekat je izgradnja Naučnotehnološkog parka u Nišu, koji će, kao i onaj u Novom Sadu, biti najmoderniji u ovom delu Evrope. To je investicija od 10 miliona evra. A treći projekat je izgradnja zgrade "Verokio centra" u Institutu za fiziku u Beogradu u vrednosti od pet miliona evra. Osim toga, pre dva dana smo podelili 320 miliona dinara bespovratnih sredstava za pobednike konkursa za najbolje inovacione startap kompanije. Nedavno sam ispratio deset naših studenata na put u Kinu u posetu kompaniji "Huavej".
Koliko god se branili, važite za ruskog čoveka. Šta će biti vaša odluka i stav ako dođe do situacije 'ili-ili': EU ili Rusija?
- Ko kaže da se branim? Štitim samo interese Srbije, a drugo je to što se interesi Srbije i Rusije poklapaju. Tako je bilo uvek, a tako je i danas. Rusija štiti naše najvažnije nacionalne interese po pitanju Kosova i Republike Srpske. Mene ne napada naš narod, koji u ogromnoj većini voli Rusiju i Vladimira Putina, već oni koji žele da nas ubede u nešto što je nemoguće - da Srbija ima nekog bližeg i iskrenijeg prijatelja od Rusije. Zato u svakoj situaciji ja biram Srbiju. Nema situacije 'ili-ili', može da bude samo 'i-i'. Idemo ka standardima EU, to je naš interes isto kao što je naš interes da održavamo i jačamo veze s Rusijom. Uređenje našeg društva po uzoru na EU, uz zaštitu naših nacionalnih i državnih interesa, ni u kom slučaju ne može ugroziti naše bliske odnose sa Rusijom, Kinom ili SAD.
Vi ste u Vladi koja se predstavlja kao proevropska a sami nemate visoko mišljenje o EU. Kako ste izmirili tu kontradiktornost?
- Kao ozbiljna država i ozbiljni ljudi koji razmišljaju o budućnosti, potrebno je da uzmemo i primenimo iskustva najuspešnijih. Želim da imamo jake institucije kao u EU, dobre zakone, slobodu medija. Ali sa EU imamo politički spor o našem teritorijalnom integritetu i saradnji sa Rusijom. Da li će on biti rešen, pokazaće vreme, i to je nešto što će svakako uticati na naše buduće odnose. A da li ćemo biti članica EU, odlučiće građani Srbije na referendumu. Tu odluku kao najdemokratskiju moramo da poštujemo. Naravno, pod još jednim uslovom, da nas EU želi kao svog člana.
Znači, ostavljate rezervu da postoji mogućnost i da nas ne prime?
- Tu su davani razni rokovi, poslednji je 2025. godine. Videćemo da li će sve da bude kao što je planirano, ali nikada ne treba isključiti neku drugu varijantu i treba biti spreman za nju. Za Srbiju je najvažnije da sve standarde EU što pre implementira u Srbiji.
Jeste li vi skeptik po pitanju tog brzog članstva?
- Mislim da sam realista. Kada govorim o tome da li će nas EU primiti, ja pre svega govorim o tim dodatnim uslovima koji bi bili postavljeni pred Srbiju a koji nisu postavljani pred neke druge članice. Uvek će uslov biti pitanje Kosova. Osim toga, ne mogu da predvidim šta će biti za sedam-osam godina u odnosu između EU i Rusije, tako da tu treba biti realan i oprezan.
Jesmo li mi više načisto šta zapravo hoćemo: EU ili Rusiju?
- Sa Rusijom nam se interesi potpuno poklapaju, a kao država treba da težimo ka tome da jednom naši građani žive kao građani Evropske unije.
Sa praktične strane saradnja sa Rusijom je otežana i čistom geografijom. Potencijalno, na koji način bi funkcionisala saradnja samo sa Rusijom?
- Nemoguće je da Srbija funkcioniše samo sa Rusijom i Srbija ne treba da se opredeljuje, niti se u istoriji ikada opredelila samo za saradnju sa Rusijom. Imali smo u istoriji mnogo većih iskušenja kada smo tražili načine kako da na ovoj raskrsnici puteva nađemo ono što je najbolje za nas. Što se tiče budućnosti odnosa sa Rusijom, mislim da u ekonomskom smislu ti odnosi mogu da budu odlični. I ne treba mi tu ništa da izmišljamo, treba samo da gledamo šta rade velike zemlje sa Rusijom poput Nemačke, Italije, Švajcarske, koje teže da maksimiziraju svoju saradnju ne samo sa Rusijom nego sa celim regionom Evroazije. Pre mesec dana Putin je u Sočiju primio 35 najvećih privrednika iz Nemačke i jednoglasno mišljenje svih tih predstavnika velikih kompanija jeste da su sankcije Rusiji besmislene i štetne. Ponovio bih i tezu koju potenciraju geopolitičari, a to je da postoji velika bojazan u svetu zbog bliske saradnje Nemačke i Rusije. To bi bila jedna od najjačih alijansi u današnjem svetu, pogotovo ukoliko bi se ti odnosi kompletirali i s Kinom.
Vidite li sebe i u budućnosti u politici ili ćete se vratiti biznisu?
- Ja sam se opredelio za politiku. U biznisu sam se ostvario, pokušaću i ovde nešto da uradim.
Najbogatiji ste ministar, koliko imate kompanija i da li zaista nijedna nije "zalutala" u one poreske rajeve? Na kraju, to nije protivzakonita rabota, zašto biste se uopšte branili?
- Ne branim se, već samo odgovaram na laži. Sve moje kompanije su registrovane u Rusiji i Evropi. Angažovao sam advokate i pripremio tužbu protiv Krika zbog laži koje su izneli. Novac koji dobijem od presude pokloniću deci bez roditelja. To će biti jedina korist od njihovog istraživanja.
Jeste li vi čovek "visokog rizika" kad je u pitanju i biznis i politika?
- Na ovakvo pitanje mogu da odgovorim samo šaljivo. Visokorizičan sam samo za sebe, jer sebi postavljam visoke ciljeve u svemu što radim, bilo da je biznis ili politika.
Haški sud nema veze s pravdom
Jedini ste u Vladi koji se nedvosmisleno izjasnio da je presuda generalu Mladiću - sramotna. Jesu li vas zbog toga kritikovali?
- Haški tribunal je politički sud koji nema veze sa pravom i pravdom. Sramota je da krvnici kao što su Haradinaj, Orić i Gotovina budu oslobođeni, a da svi srpski politički i vojni lideri budu osuđeni. Tribunal u Hagu na taj način vređa srpske žrtve i porodice ubijenih. Ovaj sud je izvršio pravno nasilje nad srpskim narodom, Srbijom i Republikom Srpskom.
Sa nabavkom migova iz Belorusije mora da se složi i ruska strana! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
