Sonična i ultrasonična oružja (USW) je pojam koji se odnosi na različite načine korišćenja zvuka za ranjavanje, onesposobljavanje ili ubistvo protivnika. Neka sonična oružja se danas koriste u svom ograničenim obliku u istraživanju i razvoju vojske i policije. Često se opisuju kao sonični meci, granate, mine i topovi; neki stvaraju koncentrisani pojas zvuka ili ultrazvuka, dok drugi stvaraju ozvučena polja. Izuzetno snažna ultrasonična oružja mogu oštetiti sluh ili ga u potpunosti uništiti, a mogu proizvesti snažne bolove kao i gubitak koncentracije. Takav napad obično je dovoljan za onesposobljavanje osobe. Manje snažni zvučni talasi mogu proizvesti nesanicu ili neugodna osećanja. Zvučne frekvencije već su korišćene u protivterorističkim akcijama i za kontrolu mase.
U avgustu 2017. godine izašli su izveštaji kako je američko i kanadsko diplomatsko osoblje na Kubi doživelo niz neobičnih zdravstvenih problema. Dvadeset i dva radnika Stejt departmenta žalili su se na pogoršano zdravstveno stanje, a Stejt department je potom zaključio kako su ti problemi posledica napada ili izloženosti nepoznatom sredstvu, ali nisu upirali prstom u odgovornost kubanske vlade. Zaposleni su patili od lakšeg potresa mozga sličnom onima pri padu na glavu, a drugi simptomi su uključivali privremene ili stalne gubitke sluha, sećanja i nesanicu. Potom se počelo sumnjati u sonično oružje, ali naučnici smatraju kako je korišćenje soničnog oružja nedokazana tvrdnja. Većina istraživanja ukazuje da je ultrazvučni način borbe slab ili nikakav samo nekoliko stotina metara udaljenosti od cilja.
Sjedinjene Američke Države su ipak izbacile dvoje kubanskih diplomata kao odgovor na napad. U septembru je američki Stejt department najavio povlačenje osoblja koje nije nužno za delovanje ambasade i upozorilo američke građane da ne putuju na Kubu. U oktobru je Asošiejted Pres pustio snimak navodnog zvuka koje su neki zaposleni u ambasadi čuli tokom napada. Drugi neurolozi, međutim, imali su drugačije stavove oko ovih 'napada'. Većina je ukazala da su zdravstvene poteškoće najverovatnije psihosomatske prirode, te da se radi o mogućoj masovnoj psihogeničnoj bolesti. Međutim, pojedinci u ambasadi su ostali zahvaćeni ozbiljnim zdravstvenim poteškoćama, a jedan sada mora koristiti i pomoćne slušne aparate. U decembru su lekari otkrili abnormalnosti na mozgu žrtava, ali spretno izbegavaju korišćenje reči 'sonično' u opisivanju napada i postoji sve veća skepsa oko soničnog uzroka ovih zdravstvenih poteškoća. I dok zvučni zapisi izvan našeg spektra sluha mogu stvoriti simptome kao što su nesanica i neravnoteža, vrlo je neobično da soničnim napadom nastanu privremene ili trajne povrede mozga.
Kubanska vlada je odmah ponudila pomoć američkim istraživačima, a kubanski građani podjednako izražavaju nevericu da je kubanska vlast organizovala sonične napade. Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja je potom optužio Amerikance za laganje oko ovog incidenta i upozorio kako nema baš nikakvih dokaza koji mogu potvrditi maliciozno delovanje prema američkim diplomatima. Kubanski predsednik Raul Kastro čak je prišao američkim diplomatima i rekao im kako je podjednako iznenađen i zabrinut za njihovo zdravstveno stanje, pa je smirio prvi pristup kubanskog šefa diplomatije. Tu je iznenadio Amerikance, jer je Vašington bio spreman odgovoriti na snažnu kubansku reakciju u stilu 'kako se osuđujete optužiti nas'. Kubanci su čak ponudili slobodno delovanje FBI-u na svom terenu. Iako je američko-kubanska saradnja uznapredovala poslednjih meseci, ovaj nivo čini se neverovatnim.
Predsednik Tramp je izjavio kako veruje da je Kuba odgovorna za napad, iako je priznao da se radi o vrlo neobičnom napadu. Nekoliko američkih činovnika tvrdi kako postoje jasni pokazatelji da je Kuba počinila tajnu agresivnu kampanju. U prošlosti, kad god je Vašington optužio Kubu za nezakonito delovanje, napad na diplomate ili na lokalne disidente, Havana je odgovarala protivoptužbama i tvrdila da su Amerikanci izmislili te priče. Ovog puta, iako je Kastro negirao uključenost kubanskih vlasti, njegova vlada nije negirala kako se nešto problematično dogodilo na kubanskoj teritoriji. Poneki komentatori čak idu toliko daleko da sumnjiče neposlušnu frakciju unutar kubanskih oružanih snaga koja je ovu akciju povela uz pomoć Severne Koreje ili Rusije, iako za to ne postoji nijedan dokaz. Američkim tvrdolinijašima nedostatak dokaza nije važan – poznati američki senator iz Floride kubanskog porekla Marko Rubio smatra da je Kuba u najmanju ruku zanemarila svoju obavezu zaštite diplomata i njihovih porodica.
Skoro godinu dana otkako se počelo govoriti o tim napadima, američka istraga nije došla do izvora niti metoda, a u istrazi su učestvovali i FBI i CIA. Istraživači sada pokušavaju utvrditi jesu li napadi uzrokovani nečim drugim, a ne tajanstvenim soničnim napravama koje američko osoblje smatra odgovornim za svoje stanje. Dokaza, dakle, nema, ali to nije sprečilo američku vladu da pošalje petnaest kubanskih diplomata i njihove porodice kući, kao odgovor na smanjivanje broja osoba u američkoj ambasadi u Havani. Egzotično sonično oružje, stoga, nije nađeno, ali je stvorena velika nova priča u kojoj se američka diplomatija samoproglasila žrtvom.
Još jedan takav slučaj Amerikanci su zabeležili u svojoj ambasadi u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana. Stejt department je potvrdio da je dvoje diplomata doživelo slične učinke i evakuisani su po brzom postupku iz Taškenta, ali su predstavnici za medije američke diplomatije potom negirali postojanje bilo kakvog incidenta u Uzbekistanu. Iza ovih 'bezazlenih' reči stoji neiskazana osuda moguće ruske uključenosti – naime, i u slučaju Kube i u slučaju Uzbekistana, Rusija je zemlja koja ima velikog uticaja na domaću političku elitu. Nakon Hladnog rata, Rusija i Kuba su izgubile tradicionalne odnose, ali se sve vratilo i Rusi sada imaju snažnu prisutnost na Kubi i obnavljaju se istorijske veze s kubanskom obaveštajnom zajednicom.
Rusija je odbacila svaku pomisao na svoju ulogu u ovim napadima. Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je takve pomisli apsurdnima, te naglasila kako oni ne služe normalizaciji bilateralnih odnosa Sjedinjenih Država i Ruske Federacije. Ipak, američki mediji su ukazali kako je Rusija najveći dobitnik takvog oblika delovanja. U američkim novinama se podseća na sovjetsko korišćenje slične tehnologije za vreme Hladnog rata. Niskofrekventni mikrotalasi, znani kao Moskovski signali, tada su bili upereni protiv američke ambasade u Moskvi. Doduše, Amerikanci ne objavljuju podjednako na sva zvona da su oni radili isto. Ovako sve podseća na povratak zlatnih vremena špijunaže i maštovitih hibridnih načina ratovanja.
Pročitajte OVDE da li je veliki Trampov prijatelj kriv za njegov veliki poraz?
Izvor: Srbija Danas/Advance
