"U Italiji je udeo uvoza ruskog gasa oko 37 procenata. U Nemačkoj je nešto manje, oko 28 procenata. Nemačke kompanije zaista mogu bez ruskog gasa nedelju dana duže od Italije", rekao je Petar Puškarev, glavni analitičar u "Teletrejdu" za RT.
Pitanje je prvo postavila La Stampa nakon eksplozije u austrijskom gasnom pogonu u utorak, što je ozbiljno narušilo isporuke gasa Evropi.
Druge zemlje u Evropi još više zavise od ruskog gasa nego Italija ili Nemačka i imaju čak manje od dve nedelje za razliku od Italije, kaže analitičar.
"Zavisnost Slovenije, Grčke i Mađarske je na nivou od 41 do 45 procenata. Bez gasa iz Rusije, oni će se suočiti sa jakim deficitom energije za oko 10 dana", rekao je Puškarev.
Analitičar je dodao da Češka, Slovačka, Finska, Litvanija, Latvija i Estonija skoro 100 odsto zavise od ruskog gasa.
Evropska unija radi na ujedinjenju gasovoda iz Evrope, Azije i Afrike u Transevropsku mrežu kako bi osigurala sigurno snabdevanje gasa na kontinentu, rekao je Ivan Karjakin, investicioni analitičar "Global Ef-iksa".
Istu strategiju sledi ruski Gasprom, koji je, uprkos tome što je tradicionalni snabdevač gasovoda za Evropu, razvija objekte za tečni prirodni gas.
Evropa je podeljena po ovom pitanju. Ruski saveznici po ovom pitanju u EU su Austrija, Mađarska i Nemačka, a protivnici su zemlje severne Evrope, baltičkih država i nekih zemalja na jugu.
"Ako Gasprom realizuje sve svoje projekte gasovoda, onda će gasovod iz Rusije čvrsto zauzeti svoje mesto u energetskom sistemu Evrope. Onda će se takmičiti sa tečnim gasom iz Sjedinjenih Država i Katara, a ruski gas ima više mogućnosti da ponudi bolje cene", rekao je Karjakin za RT.
Zbog toga novi paket sankcija protiv Irana, Severne Koreje i Rusije uključuje sankcije za isporuke ruskog gasa Evropi, istakao je analitičar. U ovom slučaju, Iran i Severna Koreja se nalaze na spisku samo kako bi se osujetio ruski projekat "Severni tok 2" i drugi gasni projekti.
"Brisel sigurno shvata da se zamenom ruskog gasovoda za američki ne povećava sigurnost, nego nasuprot, smanjuje se energetska sigurnost EU. Najverovatnije se neće odreći saradnje sa Gaspromom. Ali Gasprom će morati da trpi i zbog sankcija i pritiska SAD-a. Cela borba je pred nama", kaže Karjakin.
Prema rečima Puškareva, razvijanje infrastrukture snadbevanja tečnim gasom iz Katara i SAD je važno za Evropu, ali samo kako bi imala alternativu u slučaju vanrednog stanja kao u Austriji.
"Postrojenja za tečni gas su skupa. To će potrošače koštati 50-70 procenata više od gasa iz gasovoda i to jednostavno nije potrebno u velikom obimu, kao i zbog nedostatka u pogledu tehničkih problema. Dakle, Vašington nema nikakvu šansu da sruši Rusiju sa evropskog tržišta gasa", naglašava Puškarev. To je razlog zašto SAD vrše pritisak na Evropu, dodao je on.
Tokom protekle godine SAD su povećale snabdevanje tečnim gasom za Evropu. Međutim, trenutno je samo šest odsto evropskog uvoza tečnog gasa, koji ne uzima u obzir potrošnju prirodnog gasa preko cevovoda.
"Rojal dač šel" i "Britiš petroleum" su potvrdili da će Rusija nastaviti da bude najveći evropski dobavljač gasa barem do 2035. godine. Ruski udeo na evropskom tržištu gasa porastao je na 34 posto prošle godine, saopštio je Gasprom.
Marin Le Pen rekla je da je EU "katastrofalna organizacija" koja "ubija Evropu". Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: RT, Vostok
