Pravda

Vladimir Radoičić, o kom je napisana knjiga "Poslednja straža" na Košare na odsluženje vojnog roka, poslat je u izviđačko-diverzantsku jedinicu u Nišu, otišao 23. juna 1998. godine. Posle nešto više od dva meseca, prekomandovan je na karaulu Košare. Dan pre nego što je ubijen na albanskoj granici, majci je rekao: „Ne brini ako se ne javim narednih dana. Tu sam, na obuci na brdu pored Niša”.Dan pre nego što je ubijen na albanskoj granici, majci je rekao: „Ne brini ako se ne javim narednih dana. Tu sam, na obuci na brdu pored Niša”. Tog jesenjeg dana krenuo je, s još četvoricom vojnika, u svoju prvu i poslednju graničnu patrolu. Skriveni u zasedi, pripadnici OVK, predvođeni Agimom Ramadanijem, čekali su ih od ranog jutra.  Ubice su snimile svoj krvavi napad. Na Jutjubu postoji video-zapis pod nazivom „Agim Ramadani Feniks Košare 1998–99”. U uglu videa je logo UČK. Na snimku se vidi kako čekaju u šumi. Potom se čuju pucnji i eksplozije. „Zoljama” i „kalašnjikovima” zaustavljaju „pincgauer” u kom su srpski vojnici, među njima i Vladimir. Jasno se vidi vojno vozilo registarskih oznaka „T5296” koje je oštećeno bombama i mecima. Kasnije, u vozilu i oko njega leže pobijeni vojnici.  Ubice ih mrtve pretresaju i pljačkaju. Skidaju im prstenje, lančiće, uzimaju oružje... S vozila skidaju tablice. Posle napada, malo pre podneva, teroristi beže u Albaniju.  Iza njih, mrtvi ostaju da leže Vladimir Radoičić (19), Ilija Pavlović (19), Miladin Gobeljić (20), Miloš Pavlović (30) i Miroslav Jocić (30). Kako pritiskaju Španiju da prizna nezavisnost Kosmeta kako bi rešila pitanje Katalonije, pogledajte OVDE. Izvor: Espresso.rs