Premijerka Brnabić ocenila je da se u Srbiji osećaju efekti ekonomskih mera sprovođenih u prethodnom periodu i da je cilj za narednu godinu nastavak reformi i održavanje ekonomske stabilnosti. Ona je navela da će prioritet vlade u godini koja dolazi biti nastavak rada na infrastrukturnim projektima, reforma državne uprave, kao i reforma obrazovanja, za koju Vlada Srbije ima značajnu podršku Evropske unije.
Na sastanku su razmotrene i teme reforme pravosudnog sistema, zaštita osnovnih prava i sloboda, uključujući i slobodu medija.
Premijerka Brnabić saopštila je da, kada su ove teme u pitanju, za društvo u Srbiji važan otvoren dijalog i podrška civilnog društva i nevladinog sektora, kao i da očekuje nastavak razgovora sa Grupom za slobodu medija.
Brnabić je izvestila delegaciju Evropskog parlamenta da se nastavlja dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, ali da Srbija i dalje nije zadovoljna implementacijom dogovorenog od strane Prištine.
Navela je da se u Srbiji uspešno nastavlja i unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji organizovanjem okruglih stolova i razgovora predstavnika iz različitih oblasti.
Predsednica vlade Ana Brnabić kaže da pripreme za Poglavlje 24 dobro napreduju, ali da se sa Poglavljem 23 kasni, te da se nada da će tokom januara Venecijanskoj komisiji biti poslat predlog ustavnih reformi, koje su, navodi, uslov za to poglavlje i osnov za sve što u tom poglavlju treba da se ostvari.
„Poglavlje 24 je lakše od poglavlja 23. U Poglavlju 23 kasnimo sa nekim stvarima, jer radimo na pitanjima koja su najvažnija – a to su ustavne reforme“, rekla je Brnabić novinarima u Beogradu.
Ona je dodala da je od proleća krenuo široki dijalog sa nevladinim organizacijama, tužiocima i sudijama i da sve to radi Ministarstvo pravde.
Kako kaže, ustavne reforme su uslov za Poglavlje 23 i osnov za sve što u tom poglavlju treba da se ostvari.
„Nadam se da ćemo prvi predlog tokom januara moći da pošaljemo Venecijanskoj komisiji“, navela je premijerka.
To će, naglasila je, biti u fokusu vlade u 2018. godini.
Ona je podsetila da je prvog decembra počela javna rasprava o Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da će trajati do 15. januara, a da je završen Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Oni koji više rade biće bolje plaćeni u javnom sektoru
Zakon o zaposlenima u javnim službama je samo prvi korak u reformi javnog sektora, a status zaposlenih u tom sektoru se neće promeniti od 1. januara, rekla je Brnabić.
Upitana da li će Zakon biti povučen kao što traže pojedini prosvetni sindikati, ona je rekla nema ništa neustavno u tom zakonu.
„To je važan zakon za reformu. Treba da se fokusiramo na katalog radnih mesta, matrice na osnovu kojih će se određivati platni razredi koji će omogućiti da najbolji u prosveti i zdravstvu budu nagrađeni“, rekla je Brnabić.
Ona je dodala da će biti nastavljeni razgovori sa predstavnicima zaposlenih u prosveti i zdravstvu.
„Što se tiče zaposlenih u javnim preduzećima ona nisu obuhvaćena ovim zakonom i to je jedna od osnovnih zamerki sindikata u prosveti“, rekla je Brnabić i pojasnila da zaposleni u javnim preduzećima ne mogu biti obuhvaćeni tim zakonom zato što javna preduzeća treba da se takmiče na tržištu, te država ne može da određuje njihove platne razrede.
Kako je objasnila, verovatno da u okviru budžeta fond za plate neće biti veći, samo će na drugi način biti raspodeljen, odnosno, kako je rekla, bolje iskorišćen.
„Tako se više neće pričati o povećanju plate od 10 odsto za sve – i one koji provode 12 sati na poslu i one koji provode tri sata u učionici, a roditelji onda moraju da plaćaju dodatne časove“, primetila je Brnabić.
U zdravstvu Srbije je u proteklom periodu zaposleno više od 8.000 lekara i zdravstvenog osoblja i je više od 5.500 specijalizacija, a smanjen je broj radnika u administraciji, izjavila je premijerka Brnabić.
Ona je, prilikom obilaska radova na kliničko-bolničkom centru „Dragiša Mišović“, najavila da će u 2018. godini biti otvoreno sedam renoviranih klinika u Srbiji, a počeće radovi i na rekonstrukciji više kliničko-bolničkih centara.
Beograd će za doček 2018. godine imati jednu od najskupljih novogodišnjih jelki na svetu, koju građani plaćaju 83.000 evra i koja je postavljena tri dana pre nego što je doneta odluka o dodeli ugovora, a više o tome saznajte OVDE.
Izvor: rtv.rs
