Evropska komisija nema mogućnosti uvođenja sankcija protiv država-članica, već to može samo Evropski savet, telo u kojem su predstavljene vlade svih članica, a odluka mora biti jednoglasna. Tu Mađarska stupa na scenu.
Zamenik mađarskog premijera Žolt Šemjen već je najavio da će ta zemlja uložiti veto, rekavši da je odluka EU "neviđena i zapanjujuća" i da "Unija ozbiljno ugrožava poljski suverenitet".
- Poljsko-mađarsko prijateljstvo i obaveze Vlade Mađarske prema sporazumima nalažu nam da reagujemo protiv odluke Evropske komisije na svim forumima - rekao je Šemjen.
To prijateljstvo nije od juče, a zasnovano je na istim interesima.
Mađarska je i sama u opasnosti da protiv nje bude pokrenut Član 7, zbog trošenja sredstava iz EU fondova za koje postoji osnovana sumnja u Briselu da se novac ne troši namenski. Čak, većina spornih projekata povezana je na neki način sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom ili ljudima bliskim njemu, pa se svaki pokušaj razgovora sa Budimpeštom na tu temu završavao oštrim napadima tamošnje vlade na EU. Orban ne štedi reč na račun Brisela, gde ga mnogi smatraju opasnim populistom, baš kao i lidere Poljske, na prvom mestu Jaroslava Kačinjskog, šefa vladajuće stranke "Pravo i pravda".
Još jedna stvar koja spaja Budimpeštu i Varšavu je sukob sa EU oko migranskih kvota.
Otvorenom odbijanju da prihvati migrante pridružili su se i drugi članovi Višegradske grupe (Slovačka i Česka), zbog čega je Brisel već pokrenuo postupak u junu ove godine. Prekršajni postupak pokrenut je jer Varšava, Budimpešta i Prag ne ispunjavaju svoje obaveze u radu sa migrantima i izbeglicama sa planom iz 2015. godine. Prethodno, sredinom maja EU postavila je rok Poljskoj i Mađarskoj do juna meseca, da počnu da prihvataju izbeglice od Italije i Grčke, koje su preopterećene ili će biti sankcionisane.
Varšava i Budimpešta stajale su jedna uz drugu i kada su premijeri zemalja Višegradske grupe pre dva meseca iz Bratislave optuživali EU da ima dvostruke aršine za namirnice i robu na zapadnim i istočnim, postkomunističkim tržištima u Evropi i da je u igri poverenje u Evropsku uniju i njene institucije, "zato što u njoj ne sme da postoji prostor za evropske potrošače višeg i nižeg reda".
Mađarski premijer naglasio je tada da iza takvog pristupa da se na istočnoevropska tržišta izvoze proizvodi lošijeg kvaliteta nego za Zapad za Mađare, Čehe, Slovake i Poljake krije pretnja da to znači i generalno goru budućnost.
Da je Mađarska "stariji brat" i na neki način uzor Poljskoj kada je odnos prema EU u pitanju pokazuje i još jedna nedavan primer. Slično kao u Mađarskoj, Poljska je donela novi zakon o finansiranju nevladinih organizacija, koji prema mišljenju kritičara za cilj ima da civilni sektor u toj državi oblikuje prema željama i politici vladajuće stranke "Pravo i pravda" (PiS).
Ponašanje Mađarske, koju mnogi smatraju predvodnicom u tom sve otvorenijem sukobu, za mnoge u EU je jasan signal da istočni blok okreće leđa Uniji. Čak je i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk pojašnjavajući odluku da Član 7 bude pokrenut rekao da se "najgore se već desilo".
- Poljska se okreće od EU i šire od Zapada u političkom smislu. Neki misle da je to posledica nekompetentnosti, grešaka ili zanemarivanja. To još i ne bi bilo najgore. Nažalost, ja se plašim da je to svesno postavljanje Poljske protiv EU, a plašim se i potpuno van EU. Zato je ovo tužan dan - rekao je Tusk, inače dugogodišnji bivši poljski premijer.
Poljska ipak ima rok od tri meseca koliko joj je dala EK da popravi situaciju u pravosuđu, ali sudeći po poslednjim potezima to se neće dogoditi.
Pročitajte OVDE zašto Rusi tvrde da su tek počeli naoružavanje Srbije?
Izvor: Blic
