U analizi se podseća da je specijalni tužilac Milivoje Katnić nekoliko dana pre izbora otkrio „organizovano kriminalnu grupu“ koja je planirala „nezapamćeni užas“ na ulicama Podgorice, i da bi Crna Gora bila „zavijena u crno, kao nikad u istoriji”. Državni udar ili laž? (Foto: ACD printskrin) Bardoš se pita zašto Katnić, ako je otkrio tako opasni zaveru, koja je, prema njegovim rečima uključivala do 500 ljudi, nije obavestio ministra unutrašnjih poslova, ministarku odbrane, ili Savet za nacionalnu bezbednost zemlje. Čak je i meta zavere, sam Đukanović, rekao da je za to čuo iz medija. Ovaj podatak zahteva dalju analizu. Ako uporedimo populaciju, 500 ljudi u Crnoj Gori srazmerno je 250.000 ljudi u SAD. Da li možete da zamislite da specijalni tužilac SAD o spolja podržanoj zaveri koja bi uključila 250.000 spremnih da ubijaju širom zemlje, napadaju vojne snage, zauzmu Kongres i ubiju predsednika, ne kaže nikome ni reči? Nameću se dva objašnjenja ovakvog ponašanja. Specijalnni tužilac je ili krajne nekompetentan i izdajnička karika opasna po nacionalnu bezbednost, ili je cela priča izmišljena… Glavni osumnjičeni je već bio označen kao špijun i dobro poznat zapadnim obaveštajnim agencijama. Iskorišćen je da mediji ruske tajne službe dovedu u vezu sa sa slučajem, navodeći da je to „jedan od najočiglednijih pokušaja Kremlja da sruši evropske demokratije“. Teško je poverovati da GRU nije čak ni pokušao da mu dodeli novi identitet, već je promenio svega nekoliko slova u njegovom prezimenu: „Eduard Šišmakov“ postao je „Eduard Širokov“. „Ili je specijalni tužilac opasno nekompetentni i izdajnički lakrdijaš ili je priča izmišljena obmana i nikad nije bilo nikakve prijetnje“, kaže Bardoš. Iako je Katnić rekao da je navodna zavera usmeravana iz Srbije, on nije to podelio sa srpskim kolegama niti je tražio njihovu saradnju da bi je osujetili. Kao još interesantnije se navodi to da je Katnić očigledno vodio tajnu operaciju nadzora „zaverenika” u susednoj, suverenoj državi, a Beograd se nije bunio. Reakcije beogradskih zvaničnika autor opisuje kao konfuzne i kontradiktorne.

Komična opera, a ne špijunaža

Bardoš piše da sumnju izazivaju i zaverenici koje je uhapsio Katnić i da se pre mogu povezati sa komičnom operom nego sa špijunažom. Među njima su „keramičar, poljoprivrednik i taksista, krojač, muzičar, ribar, vozač hitne pomoći, penzionisani građevinski tehničar“. Kaže da je ova raznolika družina trebalo da sruši vladu koju brani 5.000 obučenih policajaca i 2.000 vojnika. U analizi se navodi da se veći deo Katnićevog slučaja, kao i izlaganja DŽona Mekejna u Senatu – zasniva na svedočenju Saše Sinđelića, „fantazera sa istorijom mentalnih bolesti, čije je najveće dostignuće u životu bila krađa traktora i ubistvo njegovog vlasnika. Kao zanimljivo se navodi to što se Sinđelić brzo transformisao iz glavnog organizatora zavere u svedoka saradnika tužilaštva. „Jedna od mnogih apsurdnih stvari koje je Sinđelić ‘otkrio’ tokom svedočenja je da crnogorska proruska opozicija’ zapravo radi za zapadne obaveštajne službe,“ piše Bardoš. Sinđelić je rekao da su dva agenta GRU-a (ruske vojne obaveštajne službe) Eduard Širokov i Vladimir Popov zatražili od njega da organizuje državni udar i obezbedili mu novac i opremu. Širokov je navodno ranije službovao u Poljskoj, gde je otkriven kao špijun i prisiljen da napusti zemlju. Međutim, iako je razotkriven kao špijun i bio poznat zapadnim obaveštajnim službama, ruske obavještajne službe su navodno odlučile da mu povere, kako je u jednom medijskom izveštaju nazvan, „jedan od najsmelijih primera pokušaja Kremlja da potkopa evropske demokratije“. Podseća da se GRU nije ni trudio da mu da novi identitet već je samo promenio nekoliko slova u njegovom imenu tako da je Eduard Širokov postao Eduard Šišmakov. Crnogorski zvaničnici tvrde da se dodatni „dokazi“ o ruskoj umešanosti u zaveru mogu videti u prenosu novca iz Vestern uniona koji se nalazi u istoj ulici kao sedište GRU-a u Moskvi na Sinđelićev račun u Beogradu. „To bi trebalo da nas ubedi da za finansiranje rušenja strane vlade i atentat na lidera države, ruski obaveštajni agenti neće uzeti novac iz crnog budžeta, već će poći do lokalne banke i čekati u redu da bi na šalteru obavili transfer kojem je lako ući trag,“ kaže Bardoš. Dodaje da je Sinđelićevo svedočenje puno drugih nedoslednosti, kontradiktornosti i verovatnog vrdanja.

Bardoš: Velimirović je komičar

Za drugog svedoka optužbe, Mirka Velimirovića, Bardoš kaže da je ispao komičan i da je dao oprečne izjave o oružju koje je navodno trebalo da se koristi u atenatu na Đukanovića. Bardoš dalje navodi da je jedan svedok u junu 2017. pred odborom američkog Senata svedočio da je bivši komandant srpske žandarmerije Bratislav Dikić priznao učešće u aferi. „Dikić, zapravo, nije to učinio i uporno je negirao bilo kakvu krivicu u vezi sa takozvanom ‘zaverom’. Činjenica da je Dikić, koji boluje od karcinoma, prisiljen da pati tokom ovog postupka, čini ovu farsu još odvratnijom“.

Katnić osporava svoju verziju

Američki ekspert kaže da je Katnić vremenom počeo da osporava sopstvenu verziju događaja. U februaru 2017. je tvrdio da ima dokaze da je ruska federalna služba bezbednosti (FSB) bila uključena u navodni pokušaj puča, i da „znamo da iza ovoga stoje ruski državni organi.“ U oktobru 2017. je rekao da je jedinica komandosa GRU-a koja je trebalo da učestvuje u puču bila stacionirana na Zlatiboru. Međutim, u novembru je kazao da nikada nije tvrdio da ruska vlada stoji iza navodne zavjere. Tužilac je takođe priznao da su transkripti navodnih komunikacija zaverenika „netačni“ ili samo „polu-tačni“, ističe Bardoš. A kako je DF raskrinkao celu aferu ''Državni udar'', pogledajte OVDE. Izvor:acdemocracy.org/IN4S