Piše: Miroslav Lazanski Predsednik SAD, gospodin Donald Tramp je gospodina Slobodana Tešića stavio na crnu listu zamrzavajući mu imovinu u SAD, a zabranjuje mu se i ulazak u SAD. Mislim da je to gospodina Tešića silno pogodilo, em nema imovinu u SAD, em nema ni ambiciju da putuje u SAD, osim da povremeno ode na koncert duhovne muzike u Nešvil.
Time što mu je to sada onemogućeno, zapravo je gospodin Tramp povredio ljudska prava gospodina Tešića. Koji je nameravao da uplati i solidnu svoticu za drugi mandat gospodina Trampa. Što po američkom shvatanju morala, jelte, ne bi bila korupcija.
Gospodin Tramp optužuje gospodina Tešića da je duže od decenije na crnoj listi UN zbog kršenja embarga na prodaju oružja Liberiji, što nije istina i što je lako ustanoviti uvidom preko interneta. Gospodin Tramp optužuje gospodina Tešića da je podmićivao svoje poslovne partnere tako što im je plaćao skupa putovanja i školovanje dece na prestižnim zapadnim fakultetima, tako barem pišu neke naše novine.
Ne kaže se koji su to poslovni partneri, koja su to putovanja i koji su to fakulteti. I koji su to dokazi? Ako je gospodin Tešić i platio nekom poslovnom partneru, koji nije američki državljanin, neko putovanje ili školovanje dece, kakve to veze ima sa SAD?
Nije valjda Amerika ovlašćena da procenjuje i deli pravdu na celoj planeti, da bude svetski policajac, tužilac, sudija i tamničar? Platim večeru poslovnom partneru u Indiji, pozovem ga da me poseti u Srbiji, kupim mu avionsku kartu, počastim ga u Beogradu i, hop, eto meni Trampa za vratom: korupcija.
Godinama čitam svakakve gluposti oko izvoza oružja iz Srbije. Od mistifikacije Slobodana Tešića, kao čoveka „bez lica i bez fotografije, čoveka sa poternice Interpola i sa crne liste UN zbog izvoza pušaka u Liberiju”, do toga „da je Tešić ilegalno izvozio oružje u Jemen”.
Dakle, firma „Temeks”, čiji je direktor bio gospodin Tešić, izvezla je početkom 2003. kao krajnjem korisniku oružje u Nigeriju, koja nije bila ni na kakvoj crnoj listi UN. Od nekoliko hiljada pušaka iz tog tovara izvezenog u Nigeriju, 67 pušaka dospelo je u Liberiju u kojoj je tada besneo građanski rat.
Zapadne obaveštajne službe, posebno britanska MI-6, to notiraju i u okviru pritiska na Beograd u predvečerje napada na Irak, Srbiji se montira afera „Orao” zbog navodnog izvoza delova za rakete dugog dometa za Sadama Huseina i afera „Liberija”. Sve zato da bi Beograd dao planove podzemnih objekata Sadama Huseina, što su „dosovci” zatim i dali.
Nije sporno da je 67 pušaka iz Nigerije završilo u Liberiji, ali to sa izvoznikom nije imalo veze, jer je izvozna dokumentacija jasna ko je krajnji korisnik robe. Ipak, SB UN Rezolucijom 1521 iz 2003. u paragrafu 4. spominje između ostalih 47 lica koja su optužena za izvoz oružja u Liberiju i Slobodana Tešića i zabranjuje mu ulazak na teritoriju Liberije.
Drugi opštinski sud u Beogradu pokreće 5. 9. 2003. istragu protiv Tešića, da bi pravosnažnom odlukom od 8. 2. 2005. zamenik Drugog OJT u Beogradu obavestio istražnog sudiju Denisa Bećirića da odustaje od daljeg krivičnog gonjenja protiv Slobodana Tešića. „Crna lista” UN tada je Tešiću zabranjivala, na zahtev vlasti Liberije, samo ulazak u tu zemlju, a ne i putovanja po svetu.
Pa je gospodin Tešić sve ove godine i putovao svetom, a njegova kompanija ima sve neophodne dozvole i licence države Srbije za promet naoružanja i vojne opreme, uredno plaća porez i sve doprinose.
Prethodna vlast DOS-a u Srbiji najmanje je dva puta oštetila državu Srbiju kod izvoza oružja. U vreme kada Libija nije imala sankcije, Tešić je izlobirao libijsko tržište, imao je ulaz u vrh te zemlje sve do Gadafija, što drugi nisu imali. Posao sa izvozom 500 automatskih bacača granata iz „Zastave” vredan 5.300.000 dolara propao je, jer nije dobijena saglasnost vlasti u Beogradu.
Propao je i posao sa izvozom 160.000 automata M-92, vredan 45.700.000 dolara samo za „Zastavu”. A tu je bio i posao „Slobode” iz Čačka, vredan više od pet miliona dolara. Sve je propalo, a tadašnja vlast je odvela četu vojnika u Tripoli na paradu pred Gadafijem. Tešiću nisu dali da radi, ceh je platila vojna industrija Srbije.
Isto se ponovilo i sa Jemenom. Zemlja koja nije bila pod sankcijama ni UN ni EU. Tešiću tadašnja srpska vlast brani da Jemenu proda srpsko oružje u vrednosti od 75 miliona dolara, on to kupuje u Belorusiji i isporučuje Jemenu. Bugari i Amerikanci besne, jer su njihove firme „izvisile”.
Amerika se služi svim sredstvima da zaštiti svoj biznis na svetskoj sceni i oko toga nema milosti. Mi smo u UN glasali protiv Trampa, protiv ukrajinske rezolucije o Krimu, javno smo rekli da nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji, kupujemo rusko oružje. I Tramp se sada setio Tešića. Jer –od izvoza srpskog oružja živi oko 60.000 ljudi.
Rusi tvrde da su tek počeli naoružavanje Srbije! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Politika
