On je na početku svog izlaganja rekao da je ovo tema koja sve zaokuplja, i to ne samo sada, već poslednjih trideset godina jer je NATO već trideset godina angažovan na osporavanju i oštećivanju svih mogućih državnih i nacionalnih interesa Srbije kroz rasturanje savezne države, SRJ, Državne zajednice sa Crnom Gorom i na kraju razbijanje same Srbije. - I, što je još gore, sa tim razbijenim delom, kao omčom, vrše pritisak na nas radi daljih popuštanja i prihvatanja da i sami uđemo u tu vazalnu tvorevinu NATO, istakao je Jovanović. NATO je, kaže, višefunkcionalan i instrument je politike Amerike koja ima više ciljeva. - Jedan je da kontroliše celu Evropu i da ne dozvoli da se osamostali i da vodi politiku koja bi bila drukčija ili suprotna Americi. Drugi je da ima opravdanje za očuvanje i dalje održavanje svojih nuklearnih i ostalih baza širom Evrope. Treći je da Evropu drži disciplinovanom i pod prinudom ili stvarno, u prodoru koji Amerika očigledno ima u odnosu na Rusiju. Rusija je, objašnjava diplomata, deo trougla Amerika-Rusija-Kina i SAD neće dozvoliti da bliskost Kine i Rusije bude trajna i dodaje da SAD prvo idu na slabiju tačku tj, da Rusiju zaposle unutrašnjim problemima, da je oslabe i spreče izlazak na globalnu scenu na koju je već stupila, ali ne i definitivno garantovano. Govoreći o Balkanu, što je za nas najvažnije, Jovanović kaže da ovo područje sve više postaje prostor koji Amerika mora da obezbedi i očisti od ruskog uticaja da bi imala sigurna leđa u daljem prodoru ka Rusiji: "političkom, geopolitičkom, a - nikad nije isključeno - i u vojnom, u šta ja ne verujem, ali se sve mora uzeti u obzir", ističe. On kaže da se tu suočavamo sa nekoliko činjenica koje previđaju zapadni, a i mnogi drugi pobornici našeg približavanja NATO.
- Prvo, Balkan kao jedinstven geopolitički prostor nikada u poslednjih najmanje hiljadu godina, da ne govorimo o poslednjih dvesta godina moderne istorije, nije potpuno kontrolisan ni od jedne velike sile. Ima puno pretendenata na ovaj prostor i zbog toga je prilično iluzorno da sada Amerika ili NATO smatraju mogućim da gospodare celim Balkanom - mada im je to vrlo važno jer moraju imati sigurna leđa, objašnjava Jovanović. On ističe da je to tako, zato što se pojavljuju i dugi pretendenti na uticaj na ovom prostoru, i to oni koji su ga već imali i prošlosti. - Prvo, to je Rusija. Balkan je jedan od tradicionalnih pravaca ruske spoljne politike koji je diktiran njenim strategijskim razlozima, a pored toga i činjenicom da je Balkan načičkan slovenskim i velikim brojem pravoslavnog življa. To je prirodna baza za veliku silu kao što je Rusija - da je funkcionalizuje u svojoj spoljnoj politici. S druge strane imamo Tursku koja se vraća, koja nikad nije sasvim ni otišla, ali je postojao jedan uspavani period. Sada se vraća sa željom da vrši određeni uticaj. Imamo novu veliku silu, Kinu, koja to čini iz finansijskih razloga, ali u perspektivi se nikad ne zna da li ti razlozi mogu da dobiju i neku drugu dimenziju. Tako da želja da se potpuno inkorporira Balkan u evroatlantske integracije, nije tako ostvarljiva kao što se na prvi pogled čini, zaključuje nekadašnji šef diplomatije SRJ.
On napominje i da Srbija, u svojoj celoj istoriji, nikada nije bila član niti jednog vojnog saveza. - Ona je bila član savezničkih koalicija u vremenu ratova, ali u periodima između njih nikada nije htela da pripadne bilo kom vojnom savezu niti da bude potčinjena bilo kojoj velikoj sili na način na koji su to druge balkanske zemlje čak želele i poturale se da se stave pod uticaj i zaštitu neke velike sile, objašnjava Jovanović i dodaje da je upravo ta naša "genetska predispozicija za vođenje samostalne i nezavisne politike" - nešto što je karakteristično za Srbiju, što nas razlikuje od svih drugih balkanskih zemalja, što velike sile nerado uzimaju u obzir, ali je to, tvrdi, činjenica koja se ne može smetnuti s uma. Kako kaže, jedna od velikih zasluga ranijeg predsednika Koštunice je to što je insistirao i uspeo da se vojna neutralnost ustavno definiše. - To je velika tačka oslonca za nas radi boljeg odupiranja sve jasnijim i sve neprijatnijim pritiscima koji dolaze sa Zapada. Ono što nedostaje toj formulaciji je „trajna vojna neutralnost“. Jovanović napominje da, bez dodatka „trajna“, nekima može izgledati da bi mi, pod većim pritiskom, mogli i da ublažimo tu definiciju, ili da je čak zamenimo nekom koja više odgovara zainteresovanim stranama. - „Trajna“ - to bi bio signal prvo onima koji očekuju da uđemo u evroatlantske integracije da to nije moguće bez nekih velikih lomova. Sa druge strane, sama Rusija ne bi mogla da očekuje ništa više od toga - mada ona i ne očekuje ništa više od toga. NJoj je najvažnije da mi ne uđemo u NATO. I, u tom pogledu, postoji puna koincidencija naših i ruskih pogleda i interesa. On tvrdi da je ta mala izmena formulacije naša najbolja šansa i usrećenje da ne uđemo među vazalizovane zemlje i da ne prepustimo brigu o sebi - drugima, jer bi u tom slučaju moralida nas prihvate kao trajno vojno neutralnu državu i da na toj bazi razvijaju odnose poverenja. - To bi jačalo proces poverenja: nas prema NATO i nas prema Rusiji, jer bi to bila trajnost koja bi umirivala bojazni s obe strane da bismo mi u nekim okolnostima mogli da se previše nagnemo na neku stranu. Naročito ako bi ta asimetrija, koja sada postoji u korist NATO, mogla da bude samo prvi korak ka našem ukoračivanju u tu vojnu alijansu, objašnjava Jovanović. Govoreći o Kosovu i Metohiji, on kaže da je situacija u južnoj srpskoj pokrajini proizvod dugogodišnje negativne politike velikih zapadnih sila prema nama, koja nije napuštena do danas. - Naprotiv, ona se forsira i ubrzava na našu štetu. Čak se stavljaju neki izgledni rokovi od godinu i po dana do kada treba da, po formuli Išingera, omogućimo Kosovu da se ušeta u UN, bez formalnog priznanja s naše strane - što bi faktički značilo isto. I, da se na taj način NATO oslobodi ne samo tog problema nego i ružne slike koju nosi zbog agresije prema nama i pravljenja nezavisne države od naše južne pokrajine. On upozorava da bismo prihvatanjem takvog scenarija imali problem ukletosti, da smo zarad ulaska u neku političku ili vojnu organizaciju bili spremni da to platimo odricanjem od dela svoje teritorije. - To se za ovih 200 godina nije desilo nijednoj međunarodno priznatoj državi. Mi bismo bili prvi takav primer i ušli bismo u istoriju na taj nečastan način, ističe Jovanović. - Ja se nadam da do toga neće doći. Da će to biti nepremostiv kamen, nepremostiva granica koju ćemo održati do kraja. Da se to pitanje neće rešavati na brzinu niti odmah, nego kroz period koji će nama pribaviti mnoge povoljnije okolnosti i naterati drugu stranu - a to pre svega američku - da izađe pred nas sa mnogo boljim kompromisnim predlozima nego što to čini sada, zaključuje dugogodišnji jugoslovenski šef diplomatije. Izvor: fakti.org, Pravda
