Nakon što su savezničke snage predvođene američkom vojskom 2003. pokrenule invaziju na Irak, operaciju nazvanu "Iračka sloboda", pod opravdanjem da Sadam gomila oružje za masovno uništenje, Sadama nisu pronašli.
Vašington je ponudio 25 miliona dolara za njegovo hapšenje, a oko 600 vojnika bilo je uključeno u operaciju potere nazvanoj "Crvena zora", po američkom antikomunističkom filmu snimljenom 1984. godine. Bio je to možda i najveći 'lov' na čoveka u istoriji.
Pronašli su ga 13. decembra 2003. nakon osam meseci potrage, u rupi blizu rodnog Tikrita. Bio je zapušten, lica punog ugriza buba, zarastao u bradu i odsutnog posleda. Mirno je rekao: "Ja sam Sadam Husein, predsednik Iraka i želim da pregovaram".
Amerikanci su ga godinu kasnije predali iračkim vlastima, koje su mu na posebnom iračkom sudu sudile za zločine protiv čovečnosti zbog ubijanja 148 šiitskih seljaka u Dudžailu 1982. i osudile ga na smrt vešanjem 5. novembra 2006.
Kada je sudija pročitao presudu, Sadam je uzviknuo: "Alah je najveći!" i "Živeo Irak. Živeo irački narod!". Sud je izjavio da presuda mora biti izvršena u roku od 30 dana, tr su Iračani zatražili transfer Sadama iz nadležnosti američke vojske radi pogubljenja u roku od 48 sata.
Pogubljenje Sadama Huseina je obavljeno 30. decembra 2006. u 6:05 po lokalnom vremenu, a ceo proces je snimljen kamerom, dok se u medijima naširoko polemiše da kazna nije morala biti baš vešanje, te da je sve montirano i snimljeno radi zaplašivanja javnosti.
Kako se može videti iz snimka, Sadam je tokom pogubljenja bio potpuno smiren. Očevici pričaju kako nije pokativao ni trunku straha. Poslednje trenutke njegovog života opisao je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Muvafak el Rubai, koji je nadgledao vešanje.
- Sadam je ušao kod mene u prostoriju zatvora gde je pogubljenje, a nosio je sako i belu košulju, ponašao se normalno i opušteno, ne pokazavši ni trunku straha. Naravno, neki ljudi su tražili od mene da kažem kako se onevestio ili da je bio drogiran, ali to nije tačno, ja od njega nisam čuo ni reč o pokajanju, nije se pomolio Bogu za milost, niti je tražio oproštaj, kao što bi, svakako, učinio neko ko će umreti za koji minut - priča on.
Rubai je potom odveo Sadama, koji je imao lisice na rukama i držao Kuran, kod sudije koji mu je pročitao optužnicu, a Sadam je ponovio: "Smrt Americi! Smrt Izraelu! Živela Palestina! Smrt persijskim sveštenicima!"
Nakon toga, Rubai je odveo Sadama u prostoriju sa vešalima. Zastao je, pogledao u vešala, zatim u Rubaia, pa spustio pogled i rekao: "Doktore, ovo je za muškarce".
Kada je došao trenutak da se popne na vešala, noge su mu bile još vezane, pa su Rubai i ostali morali da ga odvuku do stepenica. Neposredno pre vešanja, svedoci su mu dobacili podrugljivo: “Živeo Muhamed Bakr al-Sadr!” i “Moktada, Moktada!”, što se odnosilo na Sadamovog protivnika koji je ubijen za vreme njegove vladavine i na njegovog rođaka, koji je došao na čelo moćne milicije posle 2003.
Sadam je odgovorio: “Zar su to muškarci?” i, pre nego što je povučena poluga, počeo je da recituje stihove iz Kurana, koje nije uspeo da izgovori do kraja: “Potvrđujem da nema drugog Boga sem Alaha, a Muhamed...”, i to su bile njegove poslednje reči.
Video snimak postavljen na internetu tog dana, prikazuje poslednje Huseinove trenutke u jednoj kasarni u Bagdadu.
Sadam Husein, koji je vladao Irakom tokom više od dve decenije obeležene represijom, pogubnim ratovima i oštrim međunarodnim sankcijama, bio je predsednik od jula 1979. do marta 2003. godine, kada je izveden napad na Irak pod vođstvom SAD.
Neki Iračani, posebno sunitski Arapi, sa nostalgijom se sećaju vremena Sadamove vladavine, naročito perioda unutrašnje stabilnosti, koji je u suštoj supotnosti sa brutalnim nasiljem u koje je zemlja uronila otkako je on zbačen.
Sadama se, takođe, sa velikim poštovanjem sećaju i neki Arapi, koji ga pamte po ratu sa Iranom vođenim od 1980. do 1988. godine, sukobljavanju sa SAD, napadima na Izrael, ali i po spokoju sa kojim je otišao u smrt.
Pet godina nakon Sadama, još jedan svetski veliki vođa pogubljen je javno i mučno, a reč je o libijskom lideru Moameru el Gadafiju. NJegovi poslednji trenuci bili su obojeni krvlju, a umro je u najgorim mukama.
Pročitajte OVDE sve o teoriji u kojoj leži razlog za nadmetanje Rusije i SAD.
Izvor: Telegraf.rs
