O tome ko je ispao pozitivac, ko negativac i kako je sve okončano još dugo će se pričati, a veliku pažnju svakako je izazvalo i prikazivanje "belih Rusa" i uloga koju su kozaci imali u svemu.
O seriji, utiscima o njoj, ali i tome kako danas u Srbiji žive i šta rade kozaci, razgovarano je sa Draganom Stanojevićem, vrhovnim atamanom Savez Kozaka Ratnika Rusije i Inostranstva za Balkan.
Serija "Senke nad Balkanom“ čija se prva sezona završila nedavno ponovo je vratila u žižu interesovanja epizodu iz srpske istorije u vezi sa ruskim "belim emigrantima", kojima je kralj Aleksandar pružio utočište posle Oktobarske revolucije.
Već nakon emitovanja prve epizode mnogo se prašine podiglo zbog činjenice da je, smatraju kritičari, ruska emigracija koja je u Srbiji našla utočište bežeći od komunista, nepravedno prikazana u veoma negativnom svetlu.
Ovo se u prvom redu odnosi na prikaz kozaka koji u seriji trguju opijumom i drže klub koji je leglo kocke i prostitucije.
Ono što je sporno kod ovog serijala je to što su u njemu pomešane realne istorijske ličnosti, a istorijski događaji nadgrađeni i pretvoreni u kriminalni serijal u kom kozaci imaju kriminalnu ulogu.
"Kozaci su predstavljeni u sasvim drugom kontekstu od njihovog istorijskog, čime je poslata poruka, koja je izazvala revolt mnogih, pa i moje supruge, čiji je otac bio kozak po rođenju. Kozaci iz realnog istorijskog perioda, kao zaštitnici pravoslavlja i otadžbine, predstavljeni su kao trgovci opijumom i kriminalci, a to ima poseban značaj u ovom geopolitičkom momentu", počinje priču Dragan Stanojević, vrhovni ataman Savez Kozaka Ratnika Rusije i Inostranstva za Balkan.
Nakon Oktobarske revolucije, kraljevina SHS postala je novi dom za nešto manje od 50.000 ruskih izbeglica i to, u prvom redu, intelektualaca - profesora, doktora, pisaca, sveštenika, umetnika... Sačuvan je podatak da je samo na čelo univerzitetskih katedri u Kraljevini došlo čak 28 ruskih profesora!
"Narod mora da zna da su "Beli Rusi" u našu zemlju doveli inteligenciju koja je ostavila neizmeran trag u našem društvu u svim njegovim segmentima - arhitekturi, medicini, nauci, obrazovanju... najlepše zgrade Beograda delo su tih Rusa", ističe Stanojević i dodaje da sudbina tih ljudi, proganjanih i ubijanih, nigde, pa ni u Srbiji nije bila laka.
Zbog toga nije isključeno da su neki od njih i posegnuli za kriminalom ako rešenjem, ali reč je o malom broju pojedinaca.
"Što se tiče kozaka, poznato je da su oni uvek prvi na liniji fronta odbrane otadžbine, a u miru su zemljoradnici i čuvari tradicije. Da, istina je da su kozaci slobodoljubivi narod i sa tog aspekta su vansistemski, jer imaju svoju tradiciju, unutrašnja pravila ponašanja i ustav. Istina je i to da su kozaci uvek bili ozbiljno organizovani, da je organizovani kriminal ili mafija, uvek izbegavala konflikte sa njima, jer su bili svesni posledica. U tom smislu se mogu prihvatiti pojedini segmenti iz serije, ali jedino prikaza kozaka kao boraca protiv kriminala i raznih sekti, a ne kao organizatora kriminala", smatra Stanojević dodajući da je kozaštvo i danas poznato kao nosilac vere i tradicije, a kozaci kao borci protiv raznih vidova sekti.
Sagovornik ističe da je serija, ako se posmatra samo sa aspekta umetničkog izražaja, "interesantna i dobra".
"U ovoj seriji mi u stvari vidimo sve ono što je i danas aktuelno - vlast sraslu sa kriminalom, u policiji pojedince koji službu koriste za prikrivanje kriminala, časne ljude koji se bore, ali ih sistem guta... Možete videti i kako funkcioniše politički i vojni vrh, kada u jednom momentu zbog ličnih interesa, donose odluku, da menjaju politiku prema Rusijii i onda kreće obračun sa njima", ističe Stanojević.
Ipak, jedno je sigurno - "Senke nad Balkanom" izazvale su dovoljno pažnje da u Srbiji ponovo oživi interesovanje za kozake i njihovu ulogu u svetu - tadašnjem, ali i sadašnjem. Dragan Stanojević, vrhovni je ataman Saveza Kozaka Ratnika Rusije i Inostranstva za Balkan.
"Što se tiče naše organizacije, ona je registrovana u Rusiji i objedinjuje kozake kako u zemlji matici, tako i van nje. Ima međunarodni pravni status i predstavništva na svim kontinentima i u preko 30 država. Na čelu je vrhovni ataman - general Viktor Vodolacki, koji je poslanik Državne Dume, opunimoćeni predstavnik predsednika Vladimira Putina, potpredsednik komiteta bezbednosti, potpredsednik komiteta za Evroazijske integracije, patriotsko vaspitanje, međunarodnu saradnju... Dakle, čovek koji ima visoke državne funkcije i autoritet, a bio je dugogodišnji Vrhovni Ataman Donskih Kozaka", objašnjava sagovornik.
Dragan Stanojević ističe da je sa generalom Vodolackim sarađivao u poslednjih 20 godina i lobirao za srpske interese po raznim pitanjima. To je bio, kaže, jedan od osnovnih razloga da postane njegov opunomoćeni predstavnik za Balkan i bude zadužen za koordinaciju svih kozačkih udruženja na ovom prostoru.
"Moj zadatak i pored toga što sam vrhovni ataman SKVRiZ za Balkan, nije da komandujem, već da pomognem u udruživanju, da koordiniram i obezbedim podršku i moguću pomoć, da budem faktički njihov pomoćnik i zato su naša vrata širom otvorena za svakog ko želi da bude deo tog velikog bratstva", kaže Stanojević.
U poslednje vreme, širom sveta, pa i u Srbiji, pojavilo se mnogo udruženja koja za sebe tvrde da su kozačka, a bilo je i slučajeva manipulacija i zloupotreba. Dragan Stanojević kaže da je upoznat sa ovim i da je organizacija već reagovala.
"U Srbiji su se takođe pojavila neka udruženja ili atamani, koji ne odgovaraju potrebnom standrardu niti imaju veze sa tradicionalnim kozaštvom, već to koriste radi ličnih interesa ili promocije. Doneta je odluka da sva kozačka udruženja, gde god se nalazila, budu akreditovana u Savezu i da se na taj način ogradi od onih drugih, koja to ne budu uradila", objašnjava naš sagovornik dodajući da na taj način žele da izbegnu mogućnost zloupotrebe i manipulacije.
Stanojević je siguran - kozaci i danas i te kako mogu da budu korisni društvu i državi, a naročito crkvi.
"Kozaštvo u Srbiji treba da bude korisno, kao što i jeste njegova namena, a ne samo paradno. Kozaci nas Srbe smatraju najbližim narodom i imaju ogromno poštovanje prema nama, vole nas i cene, i uvek su spremni da nam pomognu, cenom i svojih života. Ali pošto se svi borimo za mir i bolji život, sadašnja funkcija Saveza Kozaka se svodi na kultrurnu i ekonomsku saradnju", zaključuje Dragan Stanojević.
Pročitajte OVDE sve o teoriji u kojoj leži razlog nadmetanja Rusije i SAD.
Izvor: Kurir/Dnevno
