Egipat osim toga kupuje i dodatne količine ruskog naoružanja, poput dva nosača helikoptera, a svoje pilote moći će da obučava u Rusiji. Egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi (bivši general) neguje vrlo bliske odnose sa Rusijom, pogotovo zbog straha od širenja Islamske države (ID) na Egipat, a Libija je označena kao mesto odakle je Egipat najviše ugrožen. Sa druge strane, pre nekoliko dana u Moskvi je boravio sudanski predsednik Omar al-Bašir (inače haški optuženik, ističe Jutarnji) s kojim su se vodili razgovori o ruskom vojnom prisustvu i u toj nemirnoj afričkoj zemlji i značajnoj kupovini ruskog oružja. Bašir je čak otvoreno zatražio od Rusa pomoć, u Sudanu, protiv SAD-a. Ovim potezima, Rusija polako osigurava svoje prisustvo na još jednom velikom ratnom žarištu i izvorištu terorizma i migracija - severu Afrike. Ponude iz ovog regiona Moskvi pristižu sve glasnije nakon angažmana u Siriji, gde je SAD praktično izbačen iz igre, čime je Rusija povratila status važanog međunarodnog igrača, bez kog se više ne može jednostrano odlučivati o sudbini ugroženih država i naroda.
Rusija je svoje pozicije u Siriji dodatno obezbedila obnovom stare sovjetske baze u Tartusu u Siriji, gde je, kako piše Jutarnji, već stacionirano oko dve hiljade ruskih vojnih stručnjaka i specijalista, kao i izgradnjom vojnog aerodroma u Hmejmimu, a svoje prisustvo ima u još dve manje baze, Šejrat kod Homsa, koji su letos Amerikanci bombardovali salvom Tomahavk raketa, i još važnije - al Kamišli na tromeđi Turske, Sirije i Iraka, a rema najavama iz Damaska, Rusi će se proširiti i na tamošnju najveću luku - Latakiju. Sada, kada je Sirija više-manje rešena, prema očekivanjima stručnjaka, ali i prema izveštajima koji pristižu sa terena, glavnina ID-a mogla bi da se prebaci u Libiju, gde je situacija već vrlo komplikovana, a veliki delovi zemlje nalaze se u praktičnom bezvlašću. Egipat je dozvolio i ruskim lovcima, ali i bombarderima, preletanje i korišćenje vojnih aerodroma, a razlog bi jedino mogla biti eskalacija libijske situacije. Rusija je u Libiji izrazila ne tako glasnu podršku generalu Kalifi Haftaru, prvom čoveku Libijske nacionalne armije (LNA), koja u ovom trenutku drži najveći deo zemlje, uključujući sve naftne luke u Libiji. Haftar je već nekoliko puta boravio u Kremlju, gde je dobio odobrenje za isporuku oružja, ali ne i vojnu pomoć koju je tada zatražio od ruskih zvaničnika. Ipak, njegove posete Rusiji obezbedile su mu politički legitimitet, koji može biti ključan u novim sukobima koji su, kako stvari stoje, neminovni u toj zemlji. Titulu "glavnog igrača u regionu" Rusiji su omogućili i dobri odnosi sa Izraelom, koji balansira na tankoj crti između Moskve i Vašingtona, čime obezbeđuje svoj dominantan položaj među zemljama u regionu. Iznenađujuće ili ne, odnose sa Izraelom nije uspela da naruši čak ni ruska prodaja S-300 i S-400 Iranu i Turskoj. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu, nakon razgovora sa Putinom izrazio je negodovanje zbog ruske podrške Iranu, ali dalje od toga, u komunikaciji sa Rusijom Izraelci nisu išli: Ipak, ruski "mirovni pohod" nije ograničen samo na "arapski svet". Pre tačno dve godine, ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu boravio je u nekoliko zemalja Južne Amerike, koje osećaju sve snažniji pritisak SAD-a, sa kojima je dogovorena vojna saradnja, ali i obnova nekih mornaričkih baza, koje je ranije koristio SSSR. Više o tome pročitajte OVDE. Realizacija ovih projekata uveliko traje, a uz vojnu, pokrenuta je i energetska i ekonomska saradnja, pa će Rusi u narednim godinama raditi na izvršavanju ugovora o izgradnji i održavanju nuklearnih elektrana, nalazišta i rafinerija nafte i gasa... Uz podršku Rusije i Kine, Venecuela je po prvi put počela prodaju nafte na međunarodnom tržištu u drugim valutama sem dolara. Više o tome pročitajte OVDE. U neverovatnom preokretu, ruske diplomate koje su boravile u Severnoj Koreji, donele su u Moskvu ponudu Pjongjanga za pregovore sa Vašingtonom, ali samo uz posredovanje Rusije. Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
