25 godina posle toga Kina povlači poteze u cilju oslobađanja od stega američkog petrodolara. Plan je da se kreiraju naftni fjučersi kojima bi se trgovalo u juanima i koji bi bili u potpunosti konvertibilni u zlato na berzama u Šangaju i Hong Kongu. "Šangajska berza za fjučerse" i njen ogranak "Šangajska međunarodna energetska berza" već su imale četiri simulacije za fjučerse sirove nafte. Očekivalo se da će biti okončane do kraja ove godine, ali sada deluje malo verovatno da će se dogoditi. Međutim, kada to 2018. izađe na čistac, suština će biti jasna – trostruki odnos nafte, juana i zlata će zaobići dolar, a era petrojuana biće nadohvat ruke. Ipak, nameću se pitanja kako će Peking tehnički uspostaviti konkuretsko tržište naftnih fjučersa vezanih za sirovu naftu u odnosu na Brent i VTI i kako će kineska kontrola kapitala uticati na to. Peking je po ovom pitanju prilično diskretan. Petrojuan nije čak ni pomenut u dokumentima Narodne razvojne i reformske komisije tokom istorijskog 19. kongresa Komunističke partije prošlog oktobra, o čemu više možete da pročitate OVDE. Sigurno je da su zemlje BRIKS podržale uspostavljanje petrojuana na njihovom samitu u Sjamenu ove godine, što su diplomate i potvrdile za "Azia tajms".
Internacionalizacija juana
Venecuela je takođe u igri. Od suštinske je važnosti zapamtiti da je Rusija broj dva, a Venecuela broj sedam na listi 10 najvećih svetskih proizvođača nafte. Peking i Moskva su već približili svoje ekonomske veze, dok je prilično moguće da će se i drugi proizvođači pridružiti klubu. „Ovaj ugovor ima potencijal da u velikoj meri pomogne kineskom nastojanju da internacionalizuje juan“, bio je nedvosmislen Jao Vei, glavni ekonomista Sosijete ženeral banke u Parizu. Obiman izveštaj DBS banke u Singapuru takođe je ispravno pogađao, povezavši internacionalizaciju juana sa ekspanzijom grandiozne inicijative "Jedan pojas, jedan put". Sledeće godine će na stolu biti šest velikih projekata BRI. Megainfrastrukturni projekti uključiće brzu železnicu DŽakarta – Bandung, železnicu Kina – Laos, kao i železnicu Adis Abeba – DŽibuti. Ostali ključni projekti biće mađarsko-srpska železnica, projekat Malaka prolaz u Maleziji i proširenje kapaciteta luke Gvadar u Pakistanu. HSBC je procenio da će ekspanzivni program Jedan pojas, jedan put dodatno generisati najmanje 2,5 biliona dolara dodatne vrednosti trgovine godišnje, što u potpunosti menja pravila igre. Važno je zapamtiti da reč „pojas“ u nazivu inicijative BRI označava niz koridora koji povezuju istočnu Kinu sa gasom i naftom bogatim regionima u Centralnoj Aziji i na Bliskom istoku. Mreža brzih železnica ili novi putevi svile, premrežavaju regione bogate čime drugim nego rezervama zlata. Međutim, ključna stvar za budućnost petrojuana su dešavanja oko Kuće Sauda, i toga šta će oni učiniti. Da li bi princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman, poznatiji kao MBS, trebalo da prati rusko vođstvo? Ako bi to uradio, to bi bila jedna od paradigmi koje bi obeležile ovaj vek. Ipak, postoje znaci šta bi moglo da se dogodi. Zlatni ugovori denominovani u juanima biće na tržištu ne samo u Šangaju i Hong Kongu već i u Dubaiju. Saudijska Arabija takođe razmišlja o izdavanju takozvanih "Panda" obveznica sa svojim bliskim saveznikom Ujedinjenim Arapskim Emiratima kako bi na Bliskom istoku preuzeli vodeću ulogu za kineske međubankarske obveznice. Naravno, uvod u „dan D“ će biti kada Kuća Sauda zvanično saopšti da prihvata juan za bar deo svog izvoza u Kinu. Ono što je, međutim, jasno je da Saudijska Arabija prosto sebi ne može da dozvoli odricanje od Pekinga kao od jednog od svojih najznačajnijih kupaca.Saudijski ključ
Na kraju, Kina je ta koja će diktirati buduće uslove. To bi moglo da podrazumeva dodatni pritisak na učešće Pekinga u inicijalnoj javnoj ponudi za Aramko (nacionalna naftna kompanija Saudijske Arabije). Paralelno s tim, prihvatanje petrojuana od Rijada će za Vašington biti crvena linija. Nezavisni evropski izveštaj istakao je šta bi mogli da budu aduti Pekinga – „odobrenje za izdavanje trezorskih zapisa u juanima od strane Saudijske Arabije“, kreiranje Saudijskog investicionog fonda i udeo od pet odsto u Aramku. Države snažno pogođene američkim sankcijama, kao što su Rusija, Iran i Venecuela, biće među prvima koje će prigrliti petrojuan. Manji proizvođači, poput Angole i Nigerije, već prodaju naftu i gas drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji u kineskoj valuti. Što se tiče zemalja uključenih u nove puteve svile, a koje nisu izvoznici nafte, kao što je recimo Pakistan, najmanje što mogu da urade je da izbace dolar iz bilateralne trgovine. To je ono što ministar unutrašnjih poslova Pakistana Ahsan Ikbal trenutno razmatra. Naravno, biće i američkog odgovora. Dolar je još uvek globalna valuta, iako je u poslednjoj deceniji možda izgubio nešto svog sjaja. Međutim BRIKS, kao i Šangajska organizacija za saradnju, koje uključuju i potencijalne članice poput Irana i Turske, sve više postavljaju bilateralnu i multilateralnu trgovinu na kolosek koji zaobilazi dolarsku podlogu. Na kraju, neće biti gotovo dok god debela (zlatna) dama peva. Kad početak kraja petrodolarskog sistema postane činjenica, pazite se američkog kontraudara. Osim Kine, i Rusija ubrzano uvodi mere za izbegavanje dolara u međunarodnoj trgovini. Više o pooslednjem potezu Moskve u tom smeru, saznajte OVDE. Izvor: standard.rs, Asia Times
