Ovo je, u razgovoru za Novosti vođenom u replici kabineta nobelovca Ive Andrića dok je bio ambasador u Berlinu, rekao Ivica Dačić, uoči ulaska u još jednu godinu punu izazova za Srbiju u međunarodnoj areni. - Najviše bih voleo da na ovim zidovima, uz moje ime, stoji fotografija kako na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pokazujem Hašimu Tačiju i ambasadorima najmoćnijih zemalja slike na kojima se vidi šta su Albanci uradili sa srpskim manastirima i crkvama na Kosovu. Ne plaši se, kaže, da će biti upamćen kao ministar koji je "zaratio" sa najmoćnijim država, SAD, Francuskom i Velikom Britanijom, za koje je pre neki dan rekao da nam nisu prijatelji:
- Nisam rekao da su neprijatelji, ali nisu ni prijatelji, već partneri. Prijatelji su oni sa kojima delite zajedničku sudbinu, pomažete jedni drugima... Nešto to baš i ne osećam sa njihove strane. Voleo bih da je situacija drugačija i ne plašim se da im kažem istinu u oči, i u Vašingtonu i u Briselu. Francuzi su se, priznaje, naljutili zbog ovih reči, a Dačić na to uzvraća da je i on veoma pogođen time što je upravo Francuska odlučujuće uticala na Madagaskar da prizna Kosovo: - Zamislite, naš glas je prelomio da generalni sekretar Uneska postane Francuskinja, a oni na tom istom skupu utiču na Madagaskar da promeni stav i prizna KiM! Dačić kaže da sa svim kolegama, i sa Istoka i sa Zapada ima korektne odnose, ali da mu kao čovek, najviše "leži" - Sergej Lavrov: - Sa njim se nekako najbolje slažem. Ne pričam to zbog političkih razloga ili rusofilije, već zato što su naši susreti uvek veoma prijatni, imamo lepa druženja. Na opasku da mu je Lavrov drag zbog lepe i otresite portparolke Marije Zaharove, sa kojom razmenjuje i lične poklone, Dačić iskreno priznaje: - Pa, ima istine u tome. Ona će biti među prvima kojima ću poželeti sve najbolje u novoj godini. A, dogovorili smo se i da u martu dođe u Beograd. Pre nje, Dačić će ugostiti Lavrova, u februaru, kada se obeležava i 180 godina diplomatskih odnosa Srbije i Rusije: - Sa Lavrovim se sastajem minimum dva puta godišnje, u Beogradu i Moskvi. I to je velika stvar za Srbiju. Pokušavam to da uspostavim i sa Kinom, da se bar jednom godišnje viđam sa njihovim šefom diplomatije. U neformalnim susretima može mnogo toga da se otkrije o ljudima koji u javnosti uglavnom imaju strogu diplomatsku fasadu, priča Dačić. Tako otkriva da njegov veliki prijatelj i, kako kaže, jedan od najvećih prijatelja srpskog naroda Sergej Šojgu, izvanredno peva "Podmoskovske večeri" u džez varijanti. A mnogo voli i naš pelinkovac i dunjevaču: - Redovno mu šaljem i "gorki list" i dunju. Ali, od kada je postao ministar odbrane, manje to koristi - kaže kroz smeh Dačić. Dačićev jedinstven diplomatski stil, zbog kojeg ga često i kritikuju, često urodi plodom tamo gde rigidna diplomatija ne može: - Prednost mog načina komunikacije sa kolegama je u tome što meni nisu potrebni formalni bilateralni sastanci, ja razgovaram sa njima na svakom mestu, gde god se sretnemo... Kaže da i zapadnjaci, koji slove za stegnute ljude, pokušavaju da mu se revanširaju za srpsku gostoljubivost i opuštenu atmosferu, ali da ni približno ne mogu da organizuju "provod" kakav dožive u Beogradu i opisuje jedan takav pokuašaj: - Bivši ministar Norveške bio je toliko oduševljen prijemom i programom u Beogradu, pa je pokušao da mi se revanšira. Kad sam stigao u njihov MSP priredili su mi nastup pevačice ozbiljne muzike. Šta ću, široko sam se nasmejao i rekao da mi je to jedan od boljih provoda u životu.
