Izvor: Slavka Kojić U vezi sa navedenom pravnom problematikom postavlja se više pravnih pitanja. Prvo pitanje se tiče kršenja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, vezano za mandat uspostavljene „privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva“ u južnoj srpskoj Pokrajini (UNMIK).
Kao što je poznato, Rezolucija SB 1244 se na više mesta poziva na neprikosnovenost suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije, čiji pravni sledbenik je Republika Srbija. Odredba o suverenitetu i teritorijalnom integritetu SRJ (sada Republika Srbija) čini bitan elemenat, odnosno conditio sine qua non Rezolucije, bez kojeg ne bi bilo ni same Rezolucije. Rezolucija 1244 predviđa privremeno međunarodno prisustvo, kako civilno, tako i bezbednosno, sve do pronalaženja konačnog političkog rešenja vezano za status Kosova i Metohije, a do tada se isto ima smatrati delom suverene države Republike Srbije. U tom smislu Savet bezbednosti u tački 10. Rezolucije „Ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih međunarodnih organizacija, uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije (sada Srbije), i koje će obezbediti prelaznu upravu pri čemu će uspostavljati i nadgledati razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova“.
Polazeći od ovih, više nego jasnih odredaba Rezolucije SB 1244, postavlja se pitanje na temelju kojeg pravnog akta i koje odredbe je UNMIK sebi dao za pravo da uloži prigovor INTERPOL-u, obzirom da je jasno da prigovor mogu uložiti samo zemlje-članice ove međunarodne organizacije. UNMIK je ulažući prigovor protiv raspisanih poternica suštinski pošao od pretpostavke da je status „Kosova“ već rešen tj. da se radi o suverenoj državi, zemlji članici INTERPOL-a, pa je UNMIK valjda u ime te „države članice“ i uložio prigovor. Ovaj akt UNMIK-a predstavlja nameran i tendenciozan čin kršenja REzolucije SB 1244 i svestan izlazak van ustanovljenog mandata, čime se ova međunarodna misija otvoreno svrstala među one koji se zalažu za priznanje nezavisnosti „Kosova“. Da li je naša Vlada reagovala i šta je preduzela nakon što je u junu ove godine, a moguće i ranije, postalo izvesno da je UNMIK počinio ovaj težak prestup prekršivši Rezoluciju SB UN, prejudicirajući status Kosova i Metohije kao samostalne i suverene države – članice INTERPOLA? Reakcija naših vlasti je morala da bude oštra i munjevita čim se saznalo da prigovor postoji. Naša zemlja nikako nije smela pasti u zamku da se meritorno upušta i ocenjuje osnovanost navoda prigovora, već je reakcija morala da se odigrava pre svega pred Savetom bezbednosti u smislu nedozvoljenosti prigovora UNMIKA, zbog grubog kršenja Rezolucije SB 1244, i probijanja mandata koji je poveren ovoj civilnoj misiji od strane Generalnog sekretara UN.
Drugo je pitanje koje se odnosi na sam INTERPOL, koji je kao međunarodna organizacija takođe teško prekršila, kako Rezoluciju SB 1244, tako i svoja opšta akta, povlađujući centrima moći koji zagovaraju priznanje nezavisnosti „Kosova“. Mogućnost ulaganja prigovora uvedena je Rezolucijom Generalne skupštine INTERPOLA održane u Dohi od 8. do 11. novembra 2010. godine. Radi se o Rezoluciji AG-2010-RES-10, koja predviđa, između ostalog, da ukoliko se poternica odnosi na lice za koje se sumnja da je počinilo krivično delo genocida, ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti, a pri tom se radi o državljaninu druge države članice (INTERPOLA), u tom slučaju ta druga država ima pravo prigovora u roku od 30 dana, računajući od dana kada je o poternici informisana od strane Generalnog sekretarijata INTERPOLA. Rezolucija je doneta 2010. godine i odnosi se samo na nove zahteve.
Dakle, Interpolova Komisija za kontrolu poternica je donela odluku da je prigovor UNMIK-a koji je uložen u ime „Kosova“ osnovan. Radi donošenja odluke u ovoj pravnoj stvari, bilo je neophodno rešiti prethodna pravna pitanja koja se odnose na: -Mogućnost retroaktivne primene odredaba ove Rezolucije na poternice koje su na snazi od 2004. godine;
-Da li „Kosovo“ ima pravni subjektivitet u smislu da li uopšte po Statutu Međunarodne organizacije kriminalističke policije – INTERPOL može biti zemlja članica ove međunarodne organizacije;
-Da li je UNMIK ovlašćen da po odredbama Rezolucije SB 1244 podnosi ovakav prigovor;
-da li je „Kosovo“ zemlja članica INTERPOL-a, te shodno tome da li ima mesta primeni odredaba citirane Rezolucije INTERPOL-a po pitanju prigovora UNMIK-a. Da je Komisija Interpola iole imala nameru da pravilno primeni pravo, već na prvom koraku bi ustanovila da nema mesta primeni navedene Rezolucije AG-2010-RES-10 iz 2010. godine u konkretnom slučaju, jer je u istoj više nego jasno navedeno da se njene odredbe odnose isključivo na nove zaheve, a ne i na zahteve iz prošlosti, kao što je konkretni zahtev Srbije još iz 2004. godine.
Sa druge strane, gledano iz ugla Rezolucije SB 1244 i važećeg Ustava Republike Srbije, AP Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije pa, kao takva (pokrajina Srbije), nikako ne bi mogla biti zemlja članica INTERPOL-a, čiji Statut predviđa da članice ove međunarodne organizacije mogu biti zemlje čije vlade podnose zahtev za prijem o kojem se odlučuje na Generalnoj skupštini 2/3 većinom. Kada je u pitanju AP Kosovo i Metohija (ili samo „Kosovo“, kako ga naziva Rezolucija 1244), pitanje članstva se ne bi ni smelo stavljati na dnevni red i na glasanje, bez prethodne saglasnosti Republike Srbije, iz razloga što bi se svaki eventualni prijem u članstvo ove međunarodne organizacije protivio Rezoluciji SB 1244. Kada je u pitanju pravo prigovaranja na izdatu poternicu u roku od 30 dana od dana informisanja o poternici, isto pravo pripada isključivo „drugoj zemlji članici“ čiji je državljanin lice za kojim je raspisana poternica. „Kosovo“ nije zemlja članica, to je opštepoznata činjenica, a što UNMIK-u nije predstaljalo nikakvu prepreku da prigovor ipak uloži, niti je Komisiji INTERPOLA to predstaljalo prepreku da takav nedozvoljen prigovor usvoji. Time su i UNMIK i INTERPOL zajednički zaigrali na terenu međunarodnog besporetka, sa očiglednim ciljem da nepravo jednog dana zaživi kao pravo, delujući protiv interesa suverene države – članice UN Republike Srbije.
Kako god se okrene, prigovor je morao biti odbačen, bez upuštanja u meritum, a za takvu odluku je postojalo više pravno relevantnih razloga . Odluka koju je donela INTERPOLOVA Komisija za kontrolu poternica, kao i akt samog UNMIK-a, zasniva se na namernom kršenju međunarodnog prava. Radi se o sinhornizovanom aktu pravnog nasilja koje se vrši iz krila moćnih međunarodnih organizacija i vaninstitucionalnih centara moći.
U svakom slučaju, izneta problematika je od ogromnog značaja za našu zemlju, ne samo zbog procesuiranja samog Ramuša Haradinaja i drugih lica osumnjičenih za ratne zločine prama civilnom stanovništvu, već pre svega zbog presedana koji se uspostavlja u međunarodnopravnoj praksi međunarodnih organizacija, kojim se priznaje međunarodni pravni subjektivitet tzv. republike Kosovo, protivno važećim aktim Saveta bezbednosti i međunarodnog prava uopšte.
Naša zemlja je dužna da putem nadležnih državnih organa uloži oštar protest i otvori raspravu pred Savetom bezbednosti, stavljajući na dnevni red skandalozno ponašanje predstavnika međunarodne zajednice koji se svojim aktima okreću protiv odluka Saveta bezbednosti kršeći Rezoluciju SB, na osnovu koje je i ustanovljeno civilno prisustvo međunarodne zajedncice na teritoriji naše južne pokrajine. Dok se to pitanje ne raspravi i ne utvrdi individualna odgovornosti pojedinih šefova i predstavnika UNMIK-a, neophodno je prekinuti svake dalje pregovore sa Prištinom, na kojima međunarodna zajednica toliko insistira. Na opisani način bi se ponašala svaka odgovorna vlast koja poštuje načelo vladavine prava i koja drži do sebe i do suvereniteta države na čijem čelu se nalazi. Žestku prozivku Boška Obradovića na račun Vučića čitajte OVDE. O novoj katastrofi na frontu u Siriji čitajte OVDE. Izvor: Pravda
