Pravda

Piše: Rostislav Išćenko Sve ostalo sada zavisi od ukrajinske opozicije. Inicijativa je prešla na njemu stranu i sada je pitanje samo u tome hoće li ona umeti da je iskoristi i dovede do logičnog kraja. Sve što je Porošenko činio - formalno je bilo ispravno, ali nedovoljno i krajnje loše izvođeno. Metež koji je 3. decembra prešao u aktivnu fazu, zaista je trebalo brzo ugušiti, a za to je - kao i uvek - trebalo operativno ukloniti lidera. On je mogao biti uhapšen, prinuđen da napusti zemlju, proteran ili, čak, ubijen. Gledano iz ovog ugla, pokušaj hapšenja Mihaila Sakašvilija ličio je na pravilan potez. Ali, samo je ličio. Sakašvilijev rejting je do tog pokušaja bio u granicama statističke greške i on je bio samo lice meteža. Jer, glavni organizatori i beneficijari na mitinzima nisu istupali, ali se poimenično mogu navesti: Julija Timošenko, Valentin Nalivajčenko, Andrej Sadovij, Igor Kolomojski... Ovaj poslednji je u Ženevi i samo je finansirao metež, a glavni organizatori su bili u Kijevu. Pobeda ili poraz meteža zavise od operativnosti i odlučnosti dejstava sukobljenih strana... Čim vlast pokaže bar minimalnu odlučnost i izoluje lidere - ulična rulja odmah gubi udarnu silu. Zato je Porošenko - ako je želeo da zadrži vlast - morao neutralisati svu vrhušku meteža. U tome je hapšenje Sakašvilija bilo neophodno, ali nije bilo glavno. Izolacija Sakašvilija je morala biti izvedena istovremeno sa izolacijom realnih lidera meteža i obavljena u tišini. Hapšenje Sakašvilija (o kom više možete da pogledate OVDE) - čak i da je bilo uspešno izvedeno - oslabilo bi Porošenkove pozicije jer su ostali ključni akteri ostali na slobodi. Sakašvili bi kao mrtvi heroj opoziciji čak bio korisniji. NJega je, da je dopao zatvora ili bio ubijen, lako mogao zameniti bilo ko od saradnika. Pokušaj hapšenja Sakašvilija bez diranja u organizacione i informacione centre prevrata i u njegove linije unutrašnje komunikacije - to i jeste najveća Porošenkova greška. A napravio je još jednu. Hapšenje je poverio Nacionalnoj gardi koja nije uspela da onemogući Sakašvilija da se vrati u zemlju. Zato gardisti - posle kraće glume sudara - nisu uspeli da privedu Sakašvilija. Tako je Porošenko dao povod za upotrebu sile protiv samog sebe. Jer, on je prvi počeo i dao pravo gnevnom narodu da se otme kontroli i Porošenku priredi „Čaušeskuovu sudbinu“. Ukoliko sukobljene strane budu radile svoj posao - Porošenko nema šansu da nadmudri opoziciju. Za njega je najbolji izlaz da beži iz Ukrajine. Dok to još može i dok ima gde da pobegne. Druga je stvar što ukrajinska opozicija nije nešto talentovanija od režima i takođe može praviti greške. Porošenko će ponovo steći šansu ako se opozicija, koja traži njegov impičment, upusti u besmislene pregovore i počne da potajno deli kožu neubijenog medveda. S obzirom na situaciju u Kijevu, pobeđivaće onaj ko bude odlučniji i aktivniji i ne bude se sluđivao čistotom metoda i razmišljanjima o reakciji „međunarodne zajednice“.              Opozicija ima razloga da računa na brzu pobedu. Posegnuvši za silom, Porošenko je pokazao da je nema dovoljno čak ni za privođenje Sakašvilija. Time je opoziciji razvezao ruke i dao joj priliku da sama primeni silu. Zato će i verovatno, bezmalo neizbežno krvoproliće, ići na Porošenkov račun. Sa svakim novim porazom će ljudi koji mu još lojalni bivati sve demoralisaniji i počinjati da traže priliku da pređu na stranu metežnika. Porošenko može pobediti čak i sa samo nekoliko stotina naoružanih ljudi spremnih na sve. Samo što bi Porošenko morao da ih upotrebi za uništavanje organizacionog centra meteža i prekidanje veze između gomile i lidera. Porošenko se pokazao nespremnim i nesposobnim i za pravilno procnjeivanje situacije i za usmereno delovanje - njega sada mogu spasiti samo neodlučnost i greške opozicije. Međutim, sa druge strane barikade je Timošenko koja se nikada nije libila sredstava niti bila neodlučna. A Ukrajini je već - svejedno. Ko god pobedio - uslediće dalja samoizolacija ostataka te države. Ukrajinska politička klasa, odnosno njena majdanska vrhuška, raspada se na sve manje grupe. Ne radi se o borbi između majdana i antimajdana, nego o sukobu između raznih grupa majdana. Bez intervencije izvana, ukrajinski sistem će doći do svog logičnog kraja. Do potpune entropije. Sve se strelovito približava novom proždiranju paukova zatvorenih u teglu. A to ništa ne menja suštinu. Istovremeno, odigravaju se i zakulisne igre međunarodnih institucija u Donbasu, o čemu više možeete da pročitate OVDE. Izvor: fakti.org