Najnovije izjave ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da je potrebno da se napravi novi srpsko-američki strateški dogovor, ali da se taj dogovor ne može praviti sa pripadnicima bivše američke administracije koji brane nasleđa politike devedesetih godina prošlog veka, već se to mora uraditi sa Donaldom Trampom, njegovim potpredsednikom i ministrom spoljnih poslova, prema mišljenju analitičara Saše Adamovića su načelno tačne, ali u ovom trenutku dolaze sa prilično velikim zakašnjenjem.

„S obzirom da je u ovom trenutku još malo pa godinu dana Donald Tramp u Beloj kući, a sa druge strane mislim da i Reks Tilerson više nije prava adresa na koju se možemo obratiti u tom smislu jer je prema svemu sudeći na izlaznim vratima Stejt Departmenta i verovatno je aktuelni direktor CIA Majk Pompeo najozbiljniji kandidat da ga zameni na položaju američkog šefa spoljne politike“, rezonuje Adamović. 

Za sve ovo vreme, sugeriše Adamović, Tilerson nije ispunio ono što se od njega očekivalo, pošto mu je zadatak bio da pre svega stavi pod kontrolu Stejt department, imajući u vidu da je, kako kaže taj analitičar, Tramp pravilno uočio da će upravo najveće probleme kad je u pitanju njegova spoljnopolitička agenda imati sa Ministarstvom spoljnih poslova SAD.

Posmatrajući novonastalu situaciju moramo, prema mišljenju Predraga Rajića iz Centra za društvenu stabilnost, biti svesni kako Stejt department funkcioniše. U principu, ukazuje on, pitanjima spoljne politike se često bave profesionalci i diplomate činovnici koji i ne moraju biti povezani sa nekom političkom opcijom, ali sigurno imaju ili mogu da imaju određene simpatije ili antipatije prema političkim opcijama.

Ako pratimo rad datih činovnika, kaže dalje Rajić, onda u principu možemo zaključiti da se radi o činjenici da neki od njih po inerciji mogu da naslede politiku i vođenje politike neke od prethodnih administracija.

I Trampu bliski ljudi, dodaje drugi sagovornik Adamović, ukazivali su da je Stejt department za vreme ranijih administracija prestao da štiti američke nacionalne interese i postao instrument određenih globalističkih krugova, dok je sa druge strane Tilerson okružen saradnicima koji su na liniji antitramp spoljno-političke agende.

„Radi se o dve u ovom momentu veoma važne osobe, Margaret Peterlin, šefici kabineta Reksa Tilersona, i Brajanu Huku, koji je šef Odeljenja za planiranje politike. Prema svedočenjima onih koji prate Stejt Department i njegovu politiku to su ljudi koji zapravo donose ključne spoljnopolitičke odluke i podrivaju Trampovu spoljnopolitičku agendu“, naglašava Adamović.

„Siguran sam da Vlada Srbije, konkretno šef diplomatije Ivica Dačić, na ovaj način pokušava pre svega da izmesti stav Stejt departmenta spram Srbije iz okvira te činovničke inercije i pomeri je na politički nivo kako bi se zapravo politički posmatrao odnos između Amerike i Srbije“, rezonuje Predrag Rajić.

Iskustvo nas uči, podseća on, da je klima za popravljanje odnosa između Srbije i Amerike povoljnija kad su u Beloj kući, Kongresu i Senatu republikanci kao vršioci vlasti, nego kad su demokrate.

„To je prosto činjenica u poslednjih 25 godina. Naročito je to upečatljivo ako poredimo administraciju predsednika Klintona, s jedne strane, i recimo administraciju predsednika Buša Mlađeg, sa druge strane. Pretpostavljam da danas u našoj diplomatiji slično posmatraju tu situaciju i prave neku analogiju spram odnosa sa administracijom predsednika Obame, sa jedne strane, kao demokrate i predsednika Trampa kao republikanca, sa druge strane“, ističe Rajić.

Danas je u Vašingtonu, naglašava on, republikanska većina i u Gornjem i u Donjem domu, predsednik dolazi iz redova te partije.

„Sasvim sigurno da i Ivica Dačić razmišlja da bi bio bolje izmestiti odnos prema Srbiji iz inertnog činovničkog okvira kakav verovatno postoji sad u Stejt departmentu gde se stvari odvijaju prema nekoj već ustaljenoj dinamici i podići ga na politički nivo kako bismo možda uspeli da postignemo i neki novi dogovor ili kako bi to Amerikanci rekli, neki ’nju dil‘“, predviđa Rajić za Sputnjik.

S druge strane, Saša Adamović kaže da Srbija nema jasnu spoljnopolitičku agendu prema Sjedinjenim Državama, ali ponavlja da je ideja ministra Dačića zapravo korak u pravom smeru, pa bi na toj liniji trebalo voditi spoljnu politiku prema Sjedinjenim Državama.

„Odnos Srbije i Amerike je jasan. Saglasan sam sa tim da će uvek naravno poslednju reč u tom odnosu imati veća i jača strana i sila, u ovom slučaju Amerika, ali to ne znači da Srbija ne treba da vodi proaktivnu diplomatsku politiku“, napominje Predrag Rajić.

Srbija pre svega mora biti uporna i dosledna u kontinuiranom sprovođenju spoljne politike kad su u pitanju SAD, jer, kako smatra Rajić, ako je cilj popraviti i na što viši nivo podići odnose onda treba biti energičan, aktivan i dosledan u tom kontinuiranom naporu.

„Tako da mislim da šansa postoji, samo ne treba gubiti nadu, ne treba možda u nekom momentu imati prevelika očekivanja da se sve može promeniti u jednom kratkom vremenskom periodu, već treba usmeravati energiju na tu stranu da se ova pitanja konstantno postavljaju i podižu na dnevni red“, pojašnjava svoje stanovište Rajić.

U jednom momentu kad Srbiji okolnosti u potpunosti budu išle na ruku, Rajić veruje da će i u Vašingtonu imati sluha za takvu srpsku proaktivnu politiku, jer, kako kaže, Amerika zaista nema nijedan razlog da Srbiju ne posmatra kao državu sa kojom može da ima kvalitetne odnose i sa kojom može da pronađe neki zajednički interes.

Pročitajte OVDE zašto je srpska diplomatija pretrpela poraz u svetu?

Izvor: rs.sputniknews.com