Ustanak je trajao sve do potpisivanja sporazuma iz Osla i međusobnog priznanja Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Intifada je počela u izbegličkom kampu DŽabalija u Pojasu Gaze, dan nakon što se kamion izraelske vojske sudario sa palestinskim civilnim automobilom u kojem su poginula četvorica palestinskih radnika.
Na sahrani žrtava 9. decembra došlo je do prvih nasilnih sukoba palestinskih demonstranata i vojske. Uskoro je buknulo u još osam izbegličkih kampova u Gazi i intifada, “rat kamenjem“, proširila se okupiranim područjima kao požar.
Intifada je bila izraz nagomilane frustracije dvadesetdvogodišnjom okupacijom palestinskih područja i politikom “čelične ruke“ prema bilo kakvom palestinskom otporu koji je nametnuo tadašnji ministar odbrane Jicak Rabin.
Iznenađen razmerama ustanka, Rabin je prvo naredio da se palestinskim demonstrantima “polome kosti“, ali je kasnije priznao da nema vojnog rešenja za pobunu, prenosi “Jutarnji list“.
Izraelski vojnici, koji nisu bili pripremljeni za sprovođenje policijskih zadataka, na palestinsko kamenje i zapaljive boce odgovoili su bojim oružjem.
Prvi put u 40 godina arapsko-izraelskog sukoba, Palestinci na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, njih milion i po, bili su u ratu s Izraelom.
Ulice su postale bojišta mladim “šababima“, mladićima od 10 do 25 godina koji su se borili kampenjem.
Masnovni ustanak iznenadio je čak i liderstvo PLO, tada smešteno u Tunisu.
U septembru 1993. Izrael i PLO potpisali su sporazum u Oslu koji su rukovanjem zapečatili palestinski vođa Jaser Arafat i Jicak Rabin koji je u međuvremenu postao premijer. Neprijateljstva su prestala s obe strane.
U šest godina intifade ubijeno je oko 1.600 Palestinaca, a gotovo ih je četvrtina bila mlađa od 16 godina i oko 300 Izraelaca.
Kroz izraelske zatvore u tom razdoblju prošlo je između 120 i 140 hiljada Palestinaca.
Tokom prve intifade nastala je danas svima poznata grupa Hamas koja nije pristala na sporazume iz Osla. Protivnika mirovnog procesa bilo je i na drugoj strani pa je tako jedan jevrejski aktivista ubio Rabina 1994. godine.
U seprembru 2000. kontroverzna poseta vođe izraelske desnice Ariela Šarona Brdu hrama u istočnom Jerusalimu podstakao je drugu palestinsku intifadu koja je trajala narednih pet godina. U njoj je poginulo oko 3.000 Palestinaca i 1.000 Izraelaca.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, svet strahuje da bi to mogao da bude povod za treći palestinski ustanak.
Pogledajte OVDE kako gori Izrael!
Izvor: Jutarnji. hr
