Bez stava svih u BiH nema tužbe, kaže Dodik i napominje da lider SDA Bakir Izetbegović nije BiH, a članovi Predsedništva Dragan Čović i Mladen Ivanić su protiv tužbe.

On je podsetio da ni ranije, kada je tužba otišla u Međunarodni sud, nije bilo saglasnosti Predsedništva nego je to bila tužba koji je 1993. godine podneo Alija Izetbegović, a međunarodne institucije su je smatrale validnom. Predsednik Srpske je ocenio da u tom pogledu u javnosti postoji neka vrsta očekivanja da bi moglo nešto da se dogodi, ali Bakir Izetbegović nije adresa koja može o tome da odluči nego je to Predsedništvo. Dodik je rekao da bi ta odluka Predsedništva stavila ad akta mogućnost da bilo koji organ međunarodnog suda pravde uopšte uzme u razmatranje tu eventualnu "karikaturu" od prijave Bakira Izetbegovića. Na pitanje da li je već razgovarao sa Ivanićem o tome, Dodik je rekao da su ranije razgovarali o tome jer je to tema koja se provlačila svih ovih godina. - Gospodin (Nebojša) Radmanović, (Nikola) Špirić su imali jasan stav o tome. Raduje me da Ivanić ima stav koji ima, što sigurno pomaže, ali realno ni ne može da ima drugačiji stav. Ivanić je izabrao dobro što se pozicionirao na taj način - rekao je Dodik. Dodik smatra da nema nikog od relevantnih političara iz Srpske koji bi bio u kontrapoziciji vezano za pristup da revizija treba da bude odbačena. - Mi smo bili mišljenja da to nije ni trebalo da se dogodi. Nema ni formalnih mogućnosti za to, ne postoji ni agent BiH. NJegov mandat je prošao. Sakib Softić je ranije i sam izjavljivao da je njegov mandat izašao, a nije obnovljen. Ne može ga obnoviti niko osim Predsedništva, a Predsedništvo je reklo da neće - istakao je Dodik. On je ocenio da je sve to ujdurma koja više služi za zanimaciju i pozicioniranje nekih. - U najgoroj poziciji je Bakir Izetbegović koji će biti izložen pritiscima javnosti koju je sam stvarao godinama i, u suštini, nemogućnosti da bilo šta uradi" - rekao je Dodik. U svakom slučaju, smatra Dodik, Izetbegoviću ovo neće doprineti ničemu kod Bošnjaka, zbog objektivne nemogućnosti da dođe do bilo kakvog procesuiranja ili revizije tužbe. - Može se desiti da neko iz Sarajeva, pa i on sam, potpiše neko pismo, ali to nema formalnu snagu i značaj. Srpski narod definitivno nije genocidan niti je Srbija ili Srpska izvršila genocide - rekao je Dodik. Na pitanje da li je moguće da na negativne posledice revizije tužbe upozoravaju i neki međunarodni zvaničnici, poput šefa misije OEBS u BiH DŽonatana Mura, Dodik je rekao da se ne okreću oni od bošnjačke politike, ali da u međunarodnoj zajednici postoje ljudi koji moraju ponekad da uvaže realnost. - Ovde realnost govori da nema formalnih pretpostavki za reviziju tužbe. I američka ambasadorka, činilo se, prećutno podržava aktivnosti Izetbegovića, pa je morala ovih dana da bude decidnija u onome što govori, a što je gotovo identično onome što govore drugi - nema formalnih mogućnosti za to - rekao je Dodik. On je naveo da je prošlo vreme kad je međunarodna zajednica ignorisala ustave i zakone, nije reagovala pre 15 godina na tužbu, a sada reaguje zato što je svesna da bi reakcija političke strukture u Srpskoj bila veoma rigorozna. Dodik je rekao da oni koji sede u zajedničkim institucijama BiH ne bi trebalo da donose odluke ni o čemu na nivou BiH dok se definitivno ne zauzme stav organa BiH o reviziji tužbe. - Mi moramo to da završimo. A, jedino možemo da završimo ako pitanje tužbe ode na odlučivanje u organe u BiH - rekao je Dodik. Komentarišući izjavu komesara za proširenje EU Johanesa Hana da sam pomen revizije tužbe remeti odnose i da je za konflikt na Balkanu dovoljna jedna varnica, Dodik je rekao da je to pitanje za one koji na nivou Balkana pokušavaju da odrede rešenja koja su stereotipna i koja su nametnuta pre 10-20 godina. - Sad se vidi da u tim rešenjima ima nešto manjkavo i da je nemoguće da to bude održivo. I dalje se insistira na politici koja podrazumeva u BiH Dejtonski sporazum koji je ta ista međunarodna zajednica dramatično promenila. A onda optužuju nas da mi to činimo zato što branimo ono što je ostalo - rekao je Dodik.

Dodik: Legitimno pravo Srba je da istaknu svoje zahteve

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da Srbi imaju legitimno pravo da istaknu svoje zahteve, te naglasio da se ne može očekivati na Balkanu da budu rešena sva nacionalna pitanja drugih naroda, a da srpsko narodno pitanje ostane rasparčano u nekoliko zemalja. Dodik je rekao da poštuje međudržavne granice, ali da traži da se poštuju i entitetske granice u BiH jer su one deo onoga što piše u Dejtonskom sporazumu. O predlozima bivših zvaničnika i ambasadora sa Zapada za prekrajanje granica na Balkanu, Dodik je rekao da nije nikakvo čudo da govore jedno kad su ovde, a drugo kad odu. - Ali, ono što ostaje ovde jeste nama navučena luđačka košulja koju mi ovde treba da raspetljavamo. Dakle, očigledno je da je multikulturalizam propao, i to nisam ja rekao. To je rekla i Merkel, Kameron, to govore mnogi drugi - istakao je Dodik. Prema njegovim rečima, multinacionalne i multiteritorijalne organizacije su u krizi, kao EU, i sve složene zemlje, kao što se vidi u Španiji i Britaniji. Mnogo se stvari promenilo, kaže, a ovde se pokušava držati zaleđeni koncept od pre 30 godina. - Ako pokušate da nametnete dijalog o tome, vi ste nacionalista, populista. U suštini čitav svet se dramatično menja, a u ovom delu jugoistočne Evrope, koji je bio refleks te optimistične Evrope i zapadnog sveta, se ne dovodi u pitanje nijedna stvar koja je tada nametnuta nasiljem - istakao je Dodik. Predsednik Srpske je rekao da on i dalje ostaje na svojim pozicijama u kojima ne može da shvati da je neko u procesu raspadu Jugoslavije prihvatio i modelirao raspad te zemlje, a da je u BiH koja je bila sinonim za malu Jugoslaviju, ostavio iste narode koji nisu mogli da se dogovore na nivou bivše Jugoslavije i rekao: "Vi Srbi, Hrvati i muslimani, koji niste mogli na nivou Jugoslavije da sarađujete, sad ima da ćutite i da sarađujete na nivou BiH". - To nije moja zabluda, ja sam imao zabludu i ona je bila Jugoslavija. I nisam jedini u tome. Ta zabluda je najveća zabluda srpskog naroda u novijoj političkoj istoriji. Ali, kad smo došli u poziciju da Jugoslavija ne postoji i kad znamo da BiH kao takva nikada nije postojala kao zasebna država kroz istoriju i uvek je bila deo većih konglomerata, monarhija i da nikada nije imala samostalni status, mi se sada vežbamo 20 godina zato što je neko po kancelarijama po Zapadu rekao ovo moramo. Moramo da pokažemo da može, a u isto vreme ti isti principi multietničkog društva im propadaju po Zapadu - istakao je Dodik. On je rekao da je veoma svestan da postoje utvrđene granice, ali postoje i u okviru BiH entitetska razgraničenja. - Ja tražim da se one poštuju. Ja poštujem međudržavne granice, onda tražim da se postoje i entitetske granice jer su one deo onoga što piše u Dejtonskom sporazumu - istakao je Dodik. Taj problem, smatra on, očigledno se mora rešavati tako što će se u političkom i teritorijalnom smislu praviti organizacija koja će pokrivati u velikom obimu narode koji su kompaktni. - Ne možete očekivati na Balkanu da rešite sva nacionalna pitanja drugih naroda, a da srpsko narodno pitanje ostane rasparčano u nekoliko zemalja i da pokušavate u svakoj od tih zemalja unilateralno da nametnete rešenje koje je u suštini antisrpsko. Rušenje Dejtona od strane međunarodne zajednice u BiH je antisrpska aktivnost koju međunarodna zajednica sprovodi sve vreme. Mi nismo imali ništa protiv Dejtona, ali jesmo imali protiv intervencije stranaca - istakao je Dodik. Na pitanje da li se može reći da će biti mira na Balkanu kad se reši srpsko nacionalno pitanje, Dodik je rekao da ni on niti Srbi ne prete miru. - Ali, Srbi imaju legitimno pravo da istaknu svoje zahteve. Suočeni ste, recimo, na Kosovu s činjenicom da se mora rešiti albansko pitanje, ali očigledno da niko neće da postavi srpsko pitanje na samom Kosovu - rekao je Dodik. On smatra da će Srbi sami morati doneti odluke o daljem kretanju. - Hipotetički govoreći, prostor u kome bi se organizovalo da Bošnjaci imaju svoju državu u kojoj su dominantna većina, Srbi imaju svoju u kojoj su dominantna većina, Hrvati svoju, Albanci svoju deluje da bi moglo da bude najbolje moguće rešenje za dugoročnu stabilnost - naglasio je Dodik. Komentarišući izjavu direktora Kancelarije za jugoistočnu Evropu u Stejt deparmentu Metjua Palmera, koji je rekao da odluka o uvođenju sankcija Dodiku predstavlja "odgovor na njegove stalne antidejtonske aktivnosti i izjave", predsednik Srpske je pozvao Palmera da pokaže jedno mesto gde je kršio Dejton. On je istakao da su sankcije protiv njega recidiv prošlosti i da veruje da se to neće dugo održati. Palmer je, smatra Dodik, očigledno prihvatio logiku američke Ambasade u Sarajevu. - Videćemo na kraju da li je to definitivan stav i nove američke vlasti. Ima nekih ljudi sa kojima kontaktiramo, a koji su na nekim važnim mestima i koji pokazuju razumevanje za razgovor na tu temu. Čuo sam nekoliko puta novog predsednika Donalda Trampa koji govori o tome da se neće mešati u poslove drugih zemalja. Naravno da velike zemlje ne menjaju brzo svoju politiku, ali mislim da je stvorena atmosfera za dijalog i to može da bude dobro - istakao je Dodik. Izvor: rs.sputniknews.com