Prema Solomonovom mišljenju, Rusija je „istinski prijatelj“ Amerike, a nipošto njen neprijatelj.
Još pre nego što su Sjedinjene Američke Države stekle nezavisnost, Rusija se pod Katarinom Velikom suprotstavila Velikoj Britaniji, trgujući direktno s američkim kolonijama.
Tokom rata za nezavisnost, Rusija, koja je ranije bila britanski saveznik, odbila je da ispunjava molbe Britanaca da im pruži vojnu podršku. Umesto toga, radije je podržavala kolonije posredstvom trgovine, otvarala morske puteve i koristila diplomatske poluge da kolonijama obezbedi mir.
Tokom građanskog rata u SAD, kada se činilo da će se Britanija ili Francuska svakog časa umešati u sukob na strani Konfederacije, ruski car Aleksandar Drugi uputio je Baltičku i Tihookeansku flotu u NJujork i San Francisko. U slučaju da njihovo prisustvo ne ubedi Evropljane da se ne upliću u rat, admiralima je bilo naređeno da se stave na raspolaganje predsedniku Linkolnu.
Aleksandar Drugi, kao i Katarina Velika, gajio je simpatije prema Sjedinjenim Američkim Državama, piše Solomon. Dve zemlje imale su zajedničke interese. Oni su se, pre svega, ticali građanskih prava stanovništva. Tako je manifest o ukidanju kmetstva 1861. godine, koji je potpisao Aleksandar, prethodio Linkolnovoj proklamaciji o oslobađanju robova.
Rusija i Amerika bile su na istoj strani i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Tek je sukob komunističke i kapitalističke ideologije učinio ove zemlje neprijateljima.
SAD su odgovorne za pogoršanje odnosa s Rusima i za „zle namere“, ali i Rusi imaju povoda za nepoverenje: postkomunistička privatizacija preokrenula se u sistem „kumovskog kapitalizma omraženih ruskih oligarha-multimilionera, koji su munjevito osvojili gotovo celu rusku ekonomiju tokom tranzicije iz komunizma u kapitalizam“, smatra autor.
U Rusiji negoduju povodom svrgavanja legalno izabranog predsednika Ukrajine 2014. godine, koje su organizovale SAD, kao i povodom širenja sistema protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi.
Rusi se sećaju da su pre gotovo jednog veka američki vojnici držali pod okupacijom sever Rusije kako bi srušili komunistički režim. Negoduju u Moskvi i zbog sumnje da je Hilari Klinton, američka državna sekretarka u vreme prvog predsedničkog mandata Baraka Obame, pokušavala da svrgne Vladimira Putina, navodi Solomon.
Moskva, uprkos svemu ovome, sarađuje sa SAD, piše autor i dodaje da je Rusija ustupila američkoj vojsci svoje baze u Avganistanu, kao i da joj daje obaveštajne podatke.
Specijalne službe Rusije upozoravale su američke partnere 2011. godine u vezi s braćom Carnajevima, koji su dve godine kasnije izveli teroristički napad u Bostonu.
Tramp nije prvi američki predsednik koji je uveren da će uspeti da izgladi odnose s Putinom. A da li će biti uspešniji od svojih prethodnika?
Prema Solomonovom mišljenju, dvojica predsednika imaju mnogo toga zajedničkog: obojica žele da iskorene terorizam, obojica su nastrojena više „nacionalistički“ nego „internacionalistički“, obojica žele bilateralne trgovinske odnose.
I Putin i Tramp, navodi Solomon, govore otvoreno, a ne politički korektno. To im, prema mišljenju autora, takođe može pomoći da se slože.
Otopljavanje u odnosima dovešće do brzog uništenja ID-a, a posle toga će biti moguće potpuno obnoviti istinsko prijateljstvo dveju velikih zemalja, zaključuje kanadski novinar. Izvor: rs.sputniknews.com
