Piše: Predrag Ćeranić Protiv Bakirove ideje izjasnili su se i pojedini predstavnici međunarodne zajednice u BiH. Tako je šef Misije OEBS u BiH, DŽonatan Mur, rekao da revizija tužbe BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu „nije ni dobar, niti zajednički i praktičan korak u ovom trenutku“. Šef delegacije Evropske unije u BiH, Lars Gunar Vigemark, izjavio je da bi revizija tužbe BiH predstavljala kočnicu u provođenju ekonomskih reformi u BiH. "Najiskrenije, ne znam zašto se sada, u ovom trenutku, ta pitanja potežu", rekao je Vigemark na Konferenciji o liderstvu i biznisu u Banjoj Luci.Ali, Izetbegović nije odustao, dozirano je davao izjave dižući temperaturu u BiH sve više. Visoki predstavnik Valentin Incko pokazao je suzdržanost o gorućem političkom problemu u BiH, navodeći da je to unutrašnje pitanje ove države, dok je vidljiv izostanak reakcije američke i britanske ambasade, koje su se do sada redovno oglašavale u sličnim situacijama. Dok ambasadorku Kormakovu možemo razumjeti s obzirom na još do kraja nesprovedenu tranziciju vlasti u njenoj zemlji, gdje se sada o BiH sigurno ne razmišlja na dnevnom nivou, ćutanje britanskog ambasadora prilično iznenađuje. Ambasador Ferguson se oglašavao i prilikom pisanja Timoti Lesa, objašnjavao je razloge uvođenja američkih sankcija predsjedniku Dodiku, i veoma često davao intervjue u kojima je iznosio stavove o aktuelnim pitanjima u BiH. Prilike zahtijevaju da se oglase i jedna i druga ambasada. Nema nikakvih šansi da podrže Izetbegovića, jer je svima jasno da Izetbegovićevo inaćenje destabilizuje i BiH i region. Jasno je to i Izetbegoviću. Na upozorenja da će njegov potez prilike u regionu učiniti vrlo kompleksnim, Izetbegović je izjavio da zna će se to desiti, ali da ga to neće odvratiti od njegove namjere.
U Sarajevu za inicijatora pokretanja revizije tužbe smatraju DŽefri Najsa, bivšeg haškog tužioca. Slično mišljenje može se čuti i u Banjoj Luci. Tako, banjalučki advokat Krstan Simić, duži niz godina član Ustavnog suda BiH, tvrdi da pitanje revizije tužbe nisu inicirali lider SDA Bakir Izetbegović i bošnjačke nevladine organizacije, nego DŽefri Najs, gostujući na tribini bošnjačkih intelektualaca u Sarajevu, u septembru prošle godine. Onima koji ga čine odgovornim za Izetbegovićev potez koji je tenzije u BiH podigao do kritičnog nivoa, DŽefri Najs daje za pravo svojim izjavama da je lično bošnjačkom članu Predsedništva BiH dao savjete u vezi sa revizijom presude po tužbi BiH protiv Srbije, ali je on, kako kaže, pokazao veoma malo ili skoro nimalo interesa za to. Najs je za sarajevski „Dnevni avaz“ rekao da je najpre zamoljen da pomogne u vezi sa revizijom, što je on prihvatio, a potom su pisanim putem Izetbegoviću poslati savjeti još dva puta — prvo, krajem 2015, a drugo polovinom 2016. godine jer je, po njegovom mišljenju, "Bosna i Hercegovina izgubila tužbu zbog nedostatka dokaza, ali od 2007. godine postoji značajan broj dosad neiskorištenih dokaza". Ispred koga i zašto se Najs toliko zalaže za reviziju tužbe? Kome odgovara dizanje tenzija do usijanja u lako zapaljivoj Bosni i Hercegovini? Onima koji ne žele da dođe do dogovora Trampa i Putina na najavljenom susretu. Onima koji su zapalili Bliski istok, a hoće i Balkan, jer onda nema ni ruskih naftnih tokova ni kineskog Novog puta svile. Onima koji su obojene revolucije izvodili po svijetu, a sada su je potpalili u vlastitom dvorištu. Neokoni idu do kraja. Što se Bakira tiče, on ne smije čekati da Majkl Flin ubijedi Trampa da Muslimansko bratstvo stavi na listu terorističkih organizacija. Pa taman zapalio Bosnu. Izvor: Pravda
