"Predsednik Tramp je jasno rekao da očekuje da ruska vlada zaustavi nasilje u Ukrajini i da vrati Krim", rekao je Spajser na dnevnom obraćanju novinarima. Ipak, Spajser je dodao: "Istovremeno, on u potpunosti očekuje i želi da ima dobre odnose sa Rusijom".
Na Spajserovu izjavu reagovalo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštivši kako "Rusija ne daje svoje teritorije drugima". Portparolka Ministarstva Marija Zaharova odbacila je mogućnost da Rusija vrati kontrolu nad Krimom Ukrajini: "Mi ne dajemo naše teritorije. Krim je teritorija Ruske federacije", rekla je Zaharova. Više o tome čitajte OVDE.
Iako pozicija SAD prema Krimu nije novost, njena potvrda nove od nove američke administracije dolazi u trenutku kada su spekulacije o eventualnom ukidanju sankcija Rusiji kulminirale ostavkom Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, koji je navodno pre nego što je stupio na dužnost s ruskim ambasadorom razgovarao o mogućem ukidanju sankcija.
Demokrate u Kongresu SAD su zatražile specijalnu istragu o mogućim vezama između američkog predsednika Donalda Trampa i Rusije, uključujući i pitanje kada je Tramp saznao da je njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednosti Majkl Flin razgovarao s ruskim ambasadorom. "Amerikanci zaslužuju da znaju pun opseg finansijske, lične i političke kontrole koju Rusi imaju nad predsednikom Trampom i šta to znači za našu nacionalnu bezbednost", rekla je šefica poslaničkog kluba demokrata Nensi Pelosi.
Republikanci su do sada odbijali da ustanove specijalnu dvostranačku komisiju koja bi ispitala navodno mešanje Moskve, tvrdeći da je postojeći kongresni komitet sposoban za sprovođenje istrage. Međutim, nakon ostavke Flina zbog navoda da je zavarao potpredsednika Majka Pensa u vezi s razgovora s ruskim ambasadorom, biće pod pritiskom da promene odluku.
Republikanski senator DŽon Mekejn izjavio je da je Flinova ostavka uznemiravajući pokazatelj disfunkcije aktuelnog aparata nacionalne bezbednosti. "Flinova ostavka postavlja i dalja pitanja oko namera Trampove administracije prema Rusiji Vladimira Putina, uključujući i izjave predsednika koje sugerišu više ekvivalentnosti između SAD i Rusije uprkos invaziji na Ukrajinu, aneksiju Krima, pretnje našim NATO saveznicima i pokušaja mešanja u američke izbore", rekao je Mekejn.
Imajući u vidu sa kakvim se optužbama Tramp suočava kod kuće, nova administracija je morala da povuče oštriji potez prema Kremlju, a Ukrajina i Krim se, u trenutku eskalacije nasilja u Donbasu, nameću kao najbočje moguće polje za tako nešto. S obzirom da su SAD i EU uveli sankcije Rusiji pre svega zbog pripajanja Krima, a zatim i zbog navodne podrške proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine, Trampov poziv na vraćanje Krima bio je očekivan.
Pitanje je kako će Vladimir Putin odgovoriti i u kom smeru će to odvesti "novo poglavlje" odnosa Rusije i SAD. Sigurno je da Kremlj neće popustiti po pitanju spornog poluostrva, naročito ne u trenutku gomilanja trupa u Poljskoj i na Baltiku, kao i velikih vojnih vežbi na Crnom moru, koje su samo neke od mera koje NATO u poslednje vreme sprovodi u neposrednoj blizini ruske granice, što Moskva karakteriše kao direktnu pretnju ruskim nacionalnim intresima i bezbednosti.
Trampova diplomatska ofanziva, ipak, može biti preuranjena. Istovremeno zaoštravanje odnosa sa Rusijom, Kinom, Iranom i delimično EU, dok se njegova administracija muči sa unutrašnjim problemima, može se ispostaviti kao preveliki zalogaj čak i za SAD. Političari u Kijevu su šokirani kojom brzinom se gradi Krimski most koji će spojiti poluostrvo Krim sa ostatkom ruske teritorije. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: newsweek.rs
