Ova poruka, zapravo prikrivena pretnja, koju je izgovorio ministar odbrane DŽejms Matis, u suštini se odnosila na tvrdnju da alijansa ne plaća svoj deo obaveza, zbog čega bi Amerika mogla da preispita svoje obaveze prema bezbednosti Evrope.
Jedna od tema je i odlazak Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina nakon otkrivanja neprimerenih kontakata sa Rusima.
Jedna od tema koja je prošla neprimećeno bila je Libija, koja bi mogla da ima veliki odjek u odnosima NATO-a, Amerike i Rusije, kao Trampa i Putina lično. Generalni sekretar NATo pakta Jens Stoltenberg rekao je da će alijansa pružiti bezbednostnu podršku libijskoj vladi Fajeza Al-saradža. Stoltenberg je rekao da bi NATO mogao da pomogne u razvoju libijskog Ministarstva odbrane i komandne strukture. On je rekao novinarima u Briselu da je "Libiji potreban okvir da bi mogla da razvije snage i stabilizuje zemlju". Generalni sekretar NATO-a međutim nije rekao kada bi ta alijansa počela da pomaže i šta bi to konkretno podrazumevalo. NATO trenutno sprovodi pomorsku opraciju na Sredozemnom moru u blizini voda Libije u cilju borbe protiv terorizma i pomaže Evropskoj uniji u naporima za praćenje i spasavanje migranata. Libija je postala izvor velikih problema za Evropu otkako su Dejvid Kameron i Nikola Sarkozi pokrenuli akciju svrgavanja Moamera Gadafija pre šest godina. Upravo preko ove zemlje u Evropu pristižu stotine hiljada izbeglica koji prelaze Mediteran, ali je ovo postala i zemlja bezakonja, gde je Isis uspostavio svoju glavnu bazu za napade u području Magreba. Specijalci iz zapadnih zemalja već su an terenu u Libiji, a SAD su izvele vazdušne udare na ISis i druge islamističke teroriste. Ali, svaki formalni angažman NATO snaga u ovoj zemlji mogao bi da predstavlja problem. To bi moglo da dovede do uvlačenja u nasilan i anarhičan vrtlog, uz činjenicu da Al Saradževa Vlada nacionalnog jedinstva kontroliše prilično malu teritoriju i raspolaže malim uticajem. Čovek koji u rukama zaista drži poluge vlasti je bivši general Kalifa Haftar, koga neki nazivaju "novim Gadafijem". NJegova Libijska nacionalna armija ima podršku Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, čiji su avioni izvodili vazdušne udare po u njegovu korist. Sada ima i podršku Rusije, koja širi svoj uticaj širom Bliskog istoka i Severne Afrike. General Haftar je dva puta išao u Moskvu prošle godine kako bi tražio pomoć, a zatim se pojavio na palubi nosača aviona "Admiral Kuznjecov" dok se vraćao sa sirijskog fronta, gde je pomagao Bašaru al Asadu da zauzme Alepo. Sastao se i sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šujguom, a tema razgovora je bila "borba protiv međunarodnih terorističkih grupa na Bliskom istoku". Amerika pod vođstvom Baraka Obame odbijala je da sarađuje sa Haftarom, već sa libijskim komandantom i njegovim pristalicama u parlamentu u Bengaziju, jednoj od tri vlade koje trenutno deluju u Libiji. I oni se sada nadaju da će sarađivati sa Trampovom administracijom. Abdel Fatah al-Sisi bio je prvi strani lider koji je čestitao Trampu na pobedi, a upravo je egipatski predsednik ranije pritiskao Vašington da podršku prebaci na generala Haftara. Prema nekim izvorima, članovi Trampovog tima počeli su ozbiljno da razmatraju tu mogućnost. Evo komentara jednog američkog zvaničnika u Briselu: "Trampovi ljudi misle da bi Libija mogla da bude bolji teren za saradnju s Rusijom od Sirije. Većina smatra da je Libija u haosu, gde Isis radi šta hoće, a ako taj se taj tip Haftar pokaže kao efikasan, onda je možda on naš čovek". Čak i pre dolaska Trampa, među nekim američkim zvaničnicima moglo je da se čuje da je za probleme koje ima s Libijom Evropa sama kriva. Pariz i London su bili među predvodnicima rušenja pukovnika Gadafija, dok je Vašington u određenoj meri pokazao i uzdržanost. Vojna operacija je bila viđena iz Velike Britanije i Francuske, ali uskočila je i Amerika je u jednom trenutku došlo do manjka opreme i bombi. "Postavljaju se legitimna pitanja o tome da li će NATO biti u stanju da održi sadašnji nivo operativnosti bez mešanja SAD", rekao je tada američki sekretar za bezbednost Leon Paneta. Paneta je tu mislio na to da većina članica NATO ne plaćaju svoj deo za odbranu. Šest godina kasnije, istu tvrdnju, ali mnogo oštrije, izneo je general Matis. Novac nije tema za generala Haftara. Rusija je odštampala 4 milijarde libijskih dinara (oko 2,8 milijardi dolara) prema ugovoru s Centralnom bankom Libije, koji su zatim prebačeni na račune Haftarovih pristalica u Bengaziju. Haftar sada tvrdi da će mu Moskva pomoći da budu ukinute sankcije UN na uvoz oružja, koje su na snazi od 2011. godine. Haftaru ne fali oružja: nove ture isporuke oružja stalno pristižu iz UAE, pa je njegova vojska trenutno najjača u Libiji, ako se ne računaju islamisti. NATo je pokušao da nagovori Haftara da prihvati civilnu vlast Al Saradža, dok bi on zadržao vojnu vlast. Izgleda će sudbina Libije, kao i toliko drugi tema u svetskoj politici, biti određena onim što se dogovore Tramp i Putin. Reč je o nastanku novog globalnog poretka, u kojem će ostale svetske sile ostati po strani. Izvor: Independent
