Glavni rabin Rusije Berl Lazar predložio je da se u godini kad se obeležava 100. godišnjica Oktobarske revolucije, telo Vladimira Iljiča Lenjina preseli iz mauzoleja na Crvenom trgu na neko groblje. Rabin bi preselio sve one koji su sahranjeni uz zidine Kremlja, a među njima je i Staljin. Berl Lazar smatra da su Lenjin i Staljin "zalili zemlju krvlju i zamenili veru u Boga kultom ličnosti". Mauzolej bi po rabinu trebalo pretvoriti u muzej sovjetske epohe. - Boljševici su u tim mra-čnim vremenima išli do svog cilja nasiljem. Posebno su mučeni vernici i sveštenici - podseća glavni rabin Rusije. Kampanja za preseljenje Lenjina vodila se posle raspada SSSR, ali se Boris Jeljcin nije usudio plašeći se da to može da dovede i do krvavih sukoba. NJegova izjava u proleće 1997. da bi Lenjina trebalo preseliti na groblje izazvala je veliko nezadovoljstvo među starijim građanima Rusije, da bi u aprilu iste godine komunisti u Dumi osudili Jeljcinovu inicijativu. Tada su imali većinu i zapretili su da će mu izglasati impičment jer je dopustio da se opljačka Rusija. Zato je u leto 1997. Jeljcinov sekretar za medije Sergej Jastrežebmski saopštio da u Kremlju razmišljaju da se raspiše referendum na kome bi se narod izjasnio da li želi preseljenje Lenjina sa Crvenog trga, što, naravno, nikada nije održano. Jeljcinov naslednik Vladimir Putin je tu temu ostavio budućim generacijama, svestan da u društvu ima prečih pitanja. Više puta je govorio da je protiv preseljavanja Lenjina i istomišljenika sahranjenih u blizini zidina Kremlja jer "poštuje starije pokolenje koje je uz crveni barjak oslobodilo zemlju od fašista", dodajući da narod treba ujediniti a ne deliti. Još od Lenjinove smrti i gradnje mauzoleja mogle su se čuti glasine kako tamo leži lutka, a ne balzamovano telo vođe svetskog proletarijata. Sredinom tridesetih godina partijsko rukovodstvo SSSR pozvalo je zapadne novinare u mauzolej gde im je poznati sovjetski biohemičar Boris Zbarski objašnjavao kako je izvršeno balzamovanje. Tada je okrenuo levo-desno Lenjinovu glavu, da vide da to nije lutka napravljena od voska. I posle raspada SSSR su aktivirane priče kako je u mauzoleju lutka. Sin Borisa Zbarskog, Ilja, koji je u mauzoleju radio 18 godina, ispričao je novinarima kako se Lenjin "kupa" u posebnoj tečnosti da bi se sačuvalo telo. I profesor Jurij Romakov, vodeći ekspert laboratorije koja se brine za Lenjinovo telo, morao je da potvrdi da se ne radi o ikakvim lutkama. Sadašnji ministar kulture Vladimir Medinski, dok je bio poslanik u Dumi, 2008. je izjavio da je u mauzoleju ostalo samo deset odsto Vladimira Iljiča Lenjina. Nedeljnik "Vlast" je odlučio da "proveri" tu brojku pa je napisao da je posle balzamovanja ostalo 23 odsto tela. U vreme postupka balzamovanja odstranjeni su unutrašnji organi. Za vreme SSSR specijalna komisija u kojoj su bili partijski rukovodioci, lekari i biolozi, u određenom vremenskom razmaku proveravala je stanje Lenjinovog tela. A veliki broj građana SSSR, ali i stranaca, stajao je u redu da uđe u mauzolej. Lenjin je umro 21. januara 1924. a telo je privremeno balzamovao profesor medi-cine Aleksej Abrikosov, zatim su trajno to učinili krajem marta 1924. profesor iz Harkova Vladimir Vorobjov i biolog biohemičar Boris Zbarski. Šest dana posle Lenjinove smrti na Crvenom trgu je napravljen drveni mauzolej koji je projektovao akademik Aleksej Viktorovič Šusev. U proleće je već bio napravljen, opet po projektu Šuseva, novi drveni mauzolej, a posle pet godina i mermerni sa tribinom za rukovodioce, koji i sada stoji na Crvenom trgu. U periodu od 1953. do 1961. u mauzoleju se pored Lenjinovog tela nalazilo i Staljinovo. Posle Hruščovljeve destaljinizacije, telo "hozjajina" je preseljeno i sahranjeno uz zidine Kremlja. I dok poslednjih dvadesetak godina ruski političari povremeno polemišu o tome treba li sahraniti Lenjina i preseliti ga iz mauzoleja na neko moskovsko ili petersburško groblje, četiri dana u nedelji građani Rusije, ali i turisti iz inostranstva, i dalje staju u red da bi ušli u jedan od najpoznatijih mauzoleja na svetu.

Priče o sifilisu

BEZ obzira na to što je poznati nemački neurolog Maks None, koji je godinama lečio Lenjina, tvrdio da vođa svetskog proletarijata nije bolovao od sifilisa, ta priča se dugo godina vrtela po raznim zapadnim, a kasnije i ruskim listovima. I u junu 2004. "Evropski časopis za neurologiju" objavio je tekst u kome je autor tvrdio da je moguće da je Lenjin bolovao od "neurosifilisa". Ruski akademik Jurij Lopuhin, autor knjige "Bolest, smrt i balzamovanje V. I. Lenjina", kategorički je tvrdio da je on umro od "ateroskleroze krvnih sudova mozga". Izvor: Večernje novosti