Stvari su otišle toliko daleko da bi svakog trenutka mogao da bukne oružani sukob između crnogorskih specijalaca i albanskih paravojnih formacija koje ne priznaju sporazum Hašima Tačija i Igora Lukšića o demarkaciji, usvojen i na tzv. vladi Kosova, i traže od skupštine u Prištini da sporni sporazum ne verifikuje dok Crna Gora Kosovu ne vrati oko 8.000 hektara "uzurpirane kosovske zemlje".
Albanci u pograničnim selima provociraju pomeranjem "graničnih međaša", a na teritoriji Crne Gore postavljaju zastave OVK i tzv. Kosova i pišu grafite "Republika Kosovo".
Gazmend Sulja, predsednik lokalnog ogranka veterana OVK u Peći otvoreno je rekao da su Albanci spremni da upotrebe oružje.
- Oduvek smo ove planine branili našom krvlju, ako to bude potrebno, učinićemo to opet - poručuje Sulja.
Mada je Hašimu Tačiju pre nekoliko dana iz Brisela ponovljeno da, ako želi ukidanje viza za svoje građane, učini sve kako bi tzv. Skupština Kosova što pre verifikovala sporazum o demarkaciji, poslanici opozicije, posebno stranke Ramuša Haradinaja i Samoopredeljenja, a i neki iz vladajuće većine prete da nipošto neće dozvoliti da se sporazum usvoji, niti u praksi primeni.
Krajem prošle godine Ramuš Haradinaj je javno u skupštini pocepao sporazum o demarkaciji.
Po Ustavu iz 1974.
Posebna komisija dva puta je utvrđivala granicu između tzv. Kosova i Crne Gore, ukupne dužine 79 kilometara. Mada meštani pograničnih sela tvrde da je Crna Gora na nekim mestima "ušla" na teritoriju Kosova o pet do čak 40 kilometara, na predlog bivše tzv. predsednice Kosova Atifete Jahjaga međunarodna ekspertska komisija prošle godine je preispitala Sporazum o demarkaciji i nije registrovala nikakve nepravilnosti u procesu razgraničenja. Zanimljivo je da se i tzv. Kosovo i Crna Gora pozivaju na granice odrećene Ustavom SFRJ iz 1974. godine, samo ih na terenu različito tumače.
Izvor: Vesti
