U pitanju su Nemčaka, Francuska i Holandija. Italija bi takođe mogla na prevremene parlamentarne izbore, ali se još ne zna kad bi to moglo da se desi. Na osnovu anketa i trenutne moći partija u ovim državama, evo šta bi se desilo da se izbori održe ovih dana i kako su odmerene političke snage u tim zemljama.

Parlamentarni izbori u Holandiji, mart 2017.

Za otprilike mesec dana Holandija će dobiti novu vladu. Glavna bitka će se voditi između stranke krajnje desnice Slobodarska stranka i njihovog predsednika Gerta Vildersa i liberala Marka Ruta. Vilders se zalaže za holandski referendum o izlasku zemlje iz EU, zatvaranje granica i "deislamizovanje" zapada. Problem bi mogao da nastane da niko ne želi u koaliciju s krajnjim desničarima pa ako bi i osvojili većinu ne bi imali koalicionog potencijala.

Šta kažu ankete?

U anketi koja je objavljena prošle nedelje vidljivo je da podrška Vildersu opada, iako je on i dalje vodeći kandidat, a na drugom mestu je aktuelni premijer Rute. Što se tiče sastava parlamenta, prema novoj anketi u vođstvu su liberali sa 24 zastupnika, dok je na drugoj poziciji Slobodarska stranka koja je od prošlomesečnih anketa pala za šest mesta i sad je na 20 mandata, isto kao i demokrate Aleksandra Pečtolda. Zeleni osvajaju 19 mesta, piše Bloomberg.

2. Predsednički izbori u Francuskoj, prvi krug u aprilu, konačni početkom maja

Francuska će svog predsednika gotovo sigurno izabrati u drugom krugu, koji je zakazan za početak maja. U trci će se verovatno voditi bitka između kandidatkinje krajnje desnice Marin le Pen i kandiata Emanuela Makrona. Tu su još i kandidat republikanaca Fransoa Filon i socijalista Benoa Amon.

Šta kažu ankete?

Prema rezultatima istraživanja objavljenih pre nedelju dana čelnica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen verovatno će biti pobednica prvog kruga francuskih predsedničkih izbora u aprilu. U drugom krugu bi pak snage mogla odmeriti s Makronom. Istraživanje "Harris Interactivea" pokazalo je da će 23. aprila šefica Nacionalnog fronta dobiti 24 posto, a Makron 21 posto glasova.

Rezultati dve ankete objavljene u sredu prošle nedelje su Le Penovoj dale sličnu prednost u prvom krugu izbora, i takođe su pokazale da će bivši bankar pobediti u drugom krugu sa 63 posto u odnosu na 37 posto za Le Pen. Filon, konzervativac za kog su ankete još pre dve nedelje, pre nego što je izbio skandal s navodno fiktivnim poslom i plaćanjem njegove supruge i dece novcem iz parlamenta, pokazivale da će dobiti izbore, sada se nalazi na 19 posto.

3. Parlamentarni izbori u Nemačkoj, septembar 2017.

Nemačka kancelarka Angela Merkel upustila se u jednu od najtežih političkih bitki, onu za četvrti mandat. U septembru će pokušati da dobije šansu za još četiri godine mandata.  Ali, veliko je pitanje hoće li jedna od najmoćnijih žena sveta u tome uspeti. S druge strane nalazi se SPD s dosta popularnim kandidatom za kancelara Martinom Šulcom, zahvaljujući kom je ta stranka u poslednjoj anketi prvi put nakon 2006. godine pretekla CDU (Hrišćansko-demokratska unija Nemčke). Kao relevantan politički faktor sve se više pozicionira Alternativa za Nemačku, konzervativci i evroskeptici.

Šta kažu ankete?

Prema poslednjih anketama vidljivo je kako popularnost CDU-a, koji je već godinama vodeća stranka, opada. Naime, SPD (Socijaldemokratska partija Nemčke) ih je prestigla. Poslednja anketa daje SDD-u 33 posto glasova, dok konzervativni blok Angele Merkel koji uz njenu CDU čini i CSU dobija 32 posto glasova. Populistička Alternativa za Nemačku osvaja 9 posto glasova.

4. Italija, mogući prevremeni izbori

Izbori u Italiji su zapravo zakazani za početak 2018. godine, ali se bivši premijer Mateo Renci, koji je dao ostavku na mestu predsednika Demokratske stranke, zauzima za to da se izbori održe što je pre moguće. Italijanski Ustavni sud u sredu je otvorio mogućnost toj opciji, tj. da prevremeni izbori budu i tokom ove godine. Nakon odluke Ustavnog suda zastupnici populističkog pokreta Pet zvezdica pozvali su da se izbori raspišu odmah. Za sada još nije jasno kada će se o tom pitanju odlučiti.

Šta kažu ankete?

Prema anketama objavljenim krajem januara, najviše glasova osvaja Pet zvezdica, 30,5 posto. Na drugom mestu je Demokratska stranka s 29 posto glasova. Problem je i u tome što su sve snažnije podele unutar Demokratske stranke. Masimo D'Alema, jedan od najžešćih kritičara Rencija, žestoko se protivi njegovoj ponovnoj kandidaturi za premijera i poručio je da će u slučaju prevremenih izbora izaći iz Demokratske stranke. Takav bi potez snagu Demokratske stranke srozao na 20 posto. D’Alema i njegov kolega tradicionalista Pier Bersani mogli bi uzeti 14 posto, piše Rojters. Izvor: telegram.hr