Do takvog zaključka došli su nakon što je Rusija juče, posle nekoliko meseci spekulacija, zvanično potvrdila da sa Ankarom pregovara o isporuci svog naprednog raketnog sistema S-400.
Pregovori o ceni
Generalni direktor ruskog "Rosteka" Sergej Čemezov juče je saopštio da su razgovori o prodaji moćnog protivvazdušnog sistema (PVO) u završnoj fazi.
- Rusija i Turska pregovaraju o isporuci "S-400 trijumf" raketnih sistema Ankari. Trenutno se razgovara o ceni - rekao je Čemezov.
Tu njegovu izjavu su, međutim, bezbednosni stručnjaci protumačili kao tursko okretanje leđa NATO.
- Imajući u vidu trenutne odnose između NATO i Rusije, Alijansa će verovatno probati da spreči sporazum između Moskve i Ankare. Saveznici će verovatno biti besni jer je moguće da se Rusija dokopa poverljivih vojnih podataka NATO preko svog S-400 sistema, ukoliko on bude instaliran u Turskoj. Kupovina ruskog PVO mogla bi da bude i prvi korak ka izlasku Turske iz NATO - kaže turski analitičar Turan Oguz.
On podseća da su odnosi Ankare i NATO znatno pogoršani nakon propalog puča u julu u Turskoj, za čiju je organizaciju Erdogan okrivio SAD, nekada svog najvećeg vojnog saveznika.
Da bi Turska zaista mogla da napusti NATO nagovestio je i turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu još polovinom avgusta. On je tada naveo da je njegova zemlja ogorčena na Alijansu.
- Moramo sarađivati sa ostalim partnerima u trgovini oružjem jer ima NATO saveznika koji odbijaju da nam prodaju PVO ili da podele svoje informacije o konstrukciji tih sistema sa nama. Delovaćemo u skladu sa potrebama nacionalne bezbednosti - rekao je Čavušoglu.
Međutim, konkretnije o vojno-tehničkoj saradnji između Rusije i Turske govori se od oktobra prošle godine, od Erdoganove posete ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. To je bila poseta pomirenja nakon što je u novembru 2015. turska vojska oborila ruski "suhoj" nad Sirijom.
Izvori iz Ankare otkrili su tada da su predstavnici ruskog proizvođača oružja pozvani u Tursku da daju zvaničnu ponudu za S-400, međutim tu informaciju sve do sada niko nije potvrdio.
Tender još 2013.
Inače, Turska je još u septembru 2013. raspisala tender za kupovinu svog prvog raketnog sistema dugog dometa. Tada su svoje ponude dali ruski "Rosoboroneksport", "Kineska korporacija za uvoz i izvoz namenskih proizvoda" (CPMIEC), američki konzorcijum firmi "Rejtion" i "Lokid Martin", kao i evropska, italo-francuska firma "Eurosam".
Ankara je tada izabrala Kineze jer su dali najbolju ponudu, vrednu 3,44 milijarde dolara. Ruska ponuda je pre tri godine odbačena jer je bila preskupa.
Međutim, pod pritiskom saveznika NATO, u novembru 2015, Turska je morala da otkaže ugovor sa Kinezima, pa je odlučila da sama napravi raketni sistem. Ankara je ušla u pregovore sa domaćim firmama "Roketsan" i "Aselsan".
Ipak, NATO je primorao turske vlasti da paralelno pregovaraju sa američkim i evropskim ponuđačima, što je trajalo sve do sada, kad je Erdogan odlučio da bez obzira na sve kupi ruski raketni sistem.
Suđenje osumnjičenima za atentat na predsednika
Suđenje grupi od 47 osoba osumnjičenih da su planirali da ubiju turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u pokušaju vojnog puča 15. jula 2016. počelo je juče u gradu Mugla. Od 47 osumnjičenih, 44 su vojnici i nalaze se u pritvoru, dok su tri osobe u bekstvu, pa se njima sudi u odsustvu.
Osumnjičeni su u sudnicu juče ušli pod pratnjom bezbednosnih snaga, a narod ispred suda tražio je smrtnu kaznu za njih.
- Želimo smrtnu kaznu. Alahu akbar. Neka je živ naš predsednik Erdogan - vikali su okupljeni.
Ukoliko budu osuđeni, optužene očekuje najverovatnije doživotna kazna, a moguće i smrt.
Rusija ima odgovor na američke pretnje i šalje Kini S-400, Su-35 i još mnogo toga. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Informer
